Тада га дозва и рече му: ‘Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати.’ А управитељ рече у себи: ‘Шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим. Знам шта ћу учинити да би ме примили у своје куће кад будем уклоњен са управе.’ И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: ‘Колико си дужан мом господару?’ А он рече: ‘Сто вати уља.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет.’ Затим рече другом: ‘А ти колико дугујеш?’ Он рече: ‘Сто врећа пшенице.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.’ И похвали господар неправедног управитеља што је мудро учинио, јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости. Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства да би вас примили у вечне станове кад оно нестане. Ко је веран у најмањем – веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем – неисправан је и у великом. Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство. И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше? Ниједан слуга не може да служи два господара: јер, или ће једног мрзети, а другога љубити, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону.” А све ово слушали су фарисеји, који су били среброљупци, и ругали су му се. И рече им: „Ви се представљате праведни пред људима, али Бог зна ваша срца. Јер што се међу људима сматра као нешто високо, пред Богом је мрзост.”
Закон и Пророци били су до Јована; од тада се проповеда јеванђеље о царству Божјем и свако наваљује да уђе у њега. Али је лакше да небо и земља прођу него да пропадне једна цртица из Закона. Прељубу чини сваки који отпушта своју жену и жени се другом; и ко се жени отпуштеницом – чини прељубу.
А био је неки богат човек који се облачио у скерлет и скупоцено платно и веселио се сјајно сваки дан. А пред његовим вратима лежао је један сиромах по имену Лазар, пун чирева, желећи да се насити оним што је падало с богаташеве трпезе; уз то су и пси долазили и лизали његове ране. А кад умре сиромах, анђели га однеше у Авраамово наручје. Умро је и богаташ, и сахранише га. И кад се мучио у аду, подиже очи и виде издалека Авраама и Лазара у његовом наручју. Тад повика: „Оче Аврааме, смилуј се на мене и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и да ми расхлади језик јер се мучим у овом пламену.” А Авраам рече: „Синко, сети се да си примио своја добра у свом животу, а Лазар исто тако зла; он се сад овде теши, а ти се мучиш.