И рече: „Један човек је имао два сина. И млађи од њих рече оцу: ‘Оче, дај ми део имања који ми припада.’ И он им подели имање. А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно. А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева. Тако оде и прибави се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње. И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао. А кад је дошао к себи, рече: ‘Колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади. Устаћу и отићи ћу свом оцу и речи ћу му: Оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника.’ И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га. А син му рече: ‘Оче, згрешио сам небу и земљи, нисам више достојан да се зовем твој син.’ Отац пак рече својим слугама: ‘Изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге, доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо, јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен.’ И почеше да се веселе. А његов старији син је био у пољу. Кад је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње, те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то. А он му рече: ‘Дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено тело зато што га је здравог дочекао.’ На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изађе и мољаше га. Али он одговори оцу: ‘Види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. А кад је дошао овај твој син, који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле.’ Он му пак рече: ‘Дете, ти си увек са мном и све што је моје – твоје је; али је требало да се веселимо и радујемо зато што је овај твој брат био мртав, и оживео је, и изгубљен је био, и нађен је.’”