Лука 14:1-15

Кад је једном у суботу ушао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега. И, гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести. И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: „Сме ли се суботом лечити или не?” А они су ћутали. И дохвати га, исцели и отпусти. А њима рече: „Који од вас неће свога сина или вола, кад му падне у бунар, одмах извадити у суботњи дан?” И нису могли да му одговоре на то. А гостима каза причу кад опази како су изабрали прочеља, и рече им: „Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у прочеље да случајно не позове неког ко је угледнији од тебе, па да ти не каже кад дође онај који је позвао тебе и њега: ‘Дај место овоме!’ И онда ћеш постиђен заузети последње место. Него кад те позову, иди и седни на последње место, да ти каже кад дође онај који те је позвао: ‘Пријатељу, помакни се навише.’ Тада ће ти бити част пред свима који су с тобом за трпезом. Јер ће бити понижен сваки који уздиже самога себе, а ко самога себе унижава, биће узвишен.” А и ономе што га је позвао рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, немој да зовеш своје пријатеље, нити своју браћу, нити своје сроднике, нити богате суседе, да не би и они тебе позвали и узвратили ти. Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе и бићеш блажен што не могу да ти узврате; узвратиће ти се о васкрсењу праведних.” Кад је то чуо један од гостију, рече му: „Блажен је онај који ће јести хлеб у царству Божјем.”