Лука 11:1-12

А кад се молио на једном месту – и престао – рече му један од његових ученика: „Господе, научи нас да се молимо Богу, као што је и Јован поучио своје ученике.” А он им рече: „Кад се молите говорите: ‘Оче, нека се свети име твоје, нека дође царство твоје: хлеб наш насушни дај нам сваки дан; и опрости нам наше грехе, јер и ми опраштамо свако свом дужнику; и не уведи нас у искушење.’” Рече им још: „Ако ко од вас има пријатеља, па му оде у поноћ и каже му: ‘Пријатељу, позајми ми три хлеба, јер ми је пријатељ дошао с пута, а ја немам шта да му изнесем’, а он изнутра одговори: ‘Немој да ме узнемираваш, врата су већ затворена и моја деца су са мном у постељи; не могу да устанем и да ти дам.’ Кажем вам, ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му је потребно. И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер свако ко моли, добија, и ко тражи, налази, и отвориће се оном који куца. Који је то отац међу вама који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију? Или ако заиште јаје, хоће ли му дати шкорпију?

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Лука 11:1-12