Лука 1:5-22

У време јудејског цара Ирода беше један свештеник по имену Захарија, од Авијине чреде, и његова жена, од Аронових кћери, по имену Јелисавета. Обоје беху праведни пред Богом, живећи без мане по свим заповестима и наредбама Господњим. Децу нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје зађоше у године. Кад је он као свештеник служио пред Богом по реду своје чреде, по обичају свештенства, паде на њега коцка да уђе у храм Господњи и кади, а за то време кађења све мноштво народа молило се напољу. Тада му се појави анђео Господњи стојећи с десне стране кадионог жртвеника. Видевши га, Захарија се узнемири и страх га спопаде. Али му анђео рече: „Не плаши се, Захарија, јер је услишена твоја молитва и твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти треба да му наденеш име Јован. Радоваћеш се и веселићеш се, и многи ће се обрадовати његовом рођењу. Јер ће бити велик пред Господом, неће пити ни вина ни жестока пића, а Духа Светога напуниће се још у утроби своје мајке, те ће обратити многе Израиљеве синове њиховом Господу Богу. Он ће ићи пред њим у Илијином духу и сили да обрати срца отаца према деци и непокорне на праведничку разборитост, да припреми Господу уређен народ.” Захарија пак рече анђелу: „По чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар, а и жена ми је зашла у године.” Одговори анђео и рече му: „Ја сам Гаврило, који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радосну вест. И ево, онемећеш и нећеш моћи да проговориш до онога дана кад ће се ово догодити зато што ниси поверовао мојим речима које ће се испунити у своје време.” А народ је ишчекивао Захарија и чудио се што се дуго задржао у храму. А кад је изишао, није могао да им говори, и увидеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знаке главом и оста нем.