Левитска 13:31-59

Међутим, кад свештеник прегледа оболело место и види да није удубљеније од коже и нема црних длака, нека оболелог издвоји седам дана. Седмога дана нека свештеник прегледа оболело место. Ако се болест није проширила, нити длака пожутела, а пега није удубљенија од остале коже, нека се оболели обрије, али оболело место не, и нека га свештеник издвоји још седам дана. Седмога дана нека свештеник прегледа оболело место. Ако се болест није проширила по кожи и није удубљенија од коже, нека свештеник прогласи оболелог чистим. Тај нека опере одећу своју и биће чист. Ако би се болест, пошто је проглашен чистим, проширила по кожи, нека га свештеник прегледа. Ако се болест проширила по кожи, онда свештеник нека не гледа има ли жутих длака – нечист је. Ако примети да је пега остала иста и да су изникле црне длаке, болест је прошла – чист је. Нека га свештеник прогласи чистим. Ако се на кожи човека и жене покажу пеге, нека их свештеник прегледа. Ако на кожи тела њихових буду беле пеге, бледе, онда је то осип што је избио по кожи – чист је. Ако некоме опадне коса с главе, оћелавио је – чист је. Ако му спреда опадне коса, ћелав је спреда, али је чист. Међутим, ако се на ћелавом темену или челу појави белоцрвенкасти осип, онда је то губа што се појавила на потиљку или на челу. Нека га сваштеник прегледа. Ако примети да је осип на ћелавом темену или ћелавом челу белоцрвенкаст, сличан губи на кожи тела, онда је такав губав, нечист је. Онај који добије губу нека носи распарану одећу и расплетену косу, прекрије усне и нека виче: ‘Нечист! Нечист!’ Све док је на њему болест, нека је нечист. Док је нечист, нека станује издвојено, нека му је стан изван логора. Ако се појави губа на одећи, вуненој или ланеној, на основи или на потки од лана или вуне, или од коже, или делу од коже, ако је пега зеленкаста или црвенкаста на одећи или кожи, на основи или потки, онда је то губа. Нека се покаже свештенику. Нека свештеник прегледа заражено и издвоји ту ствар седам дана. Седмога дана нека прегледа заражено, па ако види да се болест проширила по одећи, основи или потки, или по кожи или кожном делу, онда је то љута губа – ствар је нечиста. Та одећа, ткање или предиво од лана или од вуне, или ствар од коже на коме се појавила зараза, пошто је то љута губа, мора да се спали. Међутим, ако свештеник примети да се зараза није проширила по одећи, по ткању или плетењу, или по кожном предмету, онда нека свештеник нареди да се опере заражена ствар. Нека је опет издвоји седам дана. Потом, ако после прања свештеник примети да се заражено место није променило и зараза није проширила, ипак је ствар нечиста. Нека се на ватри спали, заражена је споља и изнутра. Ако свештеник види да је зараза избледела после прања, нека тај део изреже од одеће или од коже, ткања или плетења. Ако се опет покаже на одећи, ткању или плетењу, или кожном предмету, онда је то губа која се шири и то мора да се спали: одећа, ткање и плетење или кожни предмет кад се опере и с њега нестане зараза, нека се опет опере и биће чист.” То су прописи о губи на одећи од вуне или лана, на ткању или плетењу, или на кожном предмету, како се проглашавају чистим или нечистим.