Јован 5:1-20

После тога беше јудејски празник и Исус оде горе у Јерусалим. А у Јерусалиму, код Овчијих врата, има једна бања са пет тремова, која се јеврејски зове Витезда. У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, који су чекали да се вода заталаса. Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и ко је први ушао – пошто се вода заталаса – бивао је здрав, ма од које болести да је патио. Беше онде један човек који је од своје болести боловао тридесет осам година. Видевши Исус овога како лежи и сазнавши да већ дуго болује, рече му: „Хоћеш ли да оздравиш?” Одговори му болесник: „Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса; док ја дођем, други сиђе пре мене.” Рече му Исус: „Устани, подигни свој одор и ходај!” И одмах оздрави тај човек, узе свој одор и ходаше. А тај дан беше субота. Стога Јудејци говораху излеченом човеку: „Субота је и не смеш понети одор.” Но, он им одговори: „Онај који ме излечи рече ми: ‘Подигни свој одор и ходај!’” Тада га запиташе: „Ко је тај човек који ти је рекао: ‘Узми и ходај?’” А излечени није знао ко је то био јер се Исус уклонио пошто је било много света на том месту. После тога нађе га Исус у храму и рече му: „Видиш, оздравио си; не греши више да те не снађе што горе.” Оде човек и рече Јудејцима да га је Исус излечио. И зато су Јудејци гонили Исуса што је то чинио у суботу. А Исус им одговори: „Отац мој стално ради, па радим и ја.” Због тога су опет Јудејци још више тражили да га убију, не само што је разрешавао суботу него што је и Бога називао својим Оцем, изједначујући се с Богом. Исус пак у одговору рече њима: „Заиста, заиста, кажем вам: не може Син да чини ништа сам од себе ако не види шта Отац чини; јер оно што чини Отац, то исто тако чини и Син. Отац, наиме, воли Сина и показује му све што сам чини, и показаће му дела већа од ових да се ви чудите.