Јован 4:4-15

А требало је да прође кроз Самарију. Тада дође у самарићански град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу; онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа. Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: „Дај ми да пијем!” Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране. Самарићанка му рече: „Како то ти – као Јудејац – тражиш од мене, Самарићанке, да пијеш?” Јудејци се, наиме, нису мешали са Самарићанима. Одговори Исус и рече јој: „Кад би знала дар Божји и ко је тај који ти говори: ‘Дај ми да пијем’, замолила би га и он би ти дао воду живу.” Рече му жена: „Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода? Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?” Одговори Исус и рече јој: „Сваки ко пије од ове воде, опет ће ожеднети. А ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот.” Рече му жена: „Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам воду.”