Јован 4:27-54

Утом дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ниједан не рече шта тражиш или што говориш с њом. Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: „Дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила. Да није то Христос?” Изађоше из града и долажаху к њему. У међувремену су га ученици молили говорећи: „Рави, једи!” Но он им рече: „Ја треба да једем једно јело које ви не знате.” Тада ученици говораху међу собом: „Да му није ко донео да једе?” Рече им Исус: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело. Не кажете ли ви: ‘Још четири месеца, па долази жетва?’ Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву. Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот да се сејач и жетелац радују заједно. Јер је у овоме истинита реч: ‘Један сеје, а други жање.’ Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.” А многи Самарићани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила. А кад дођоше к њему Самарићани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана. И још више их је поверовало због његове речи, а жени говораху: „Сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.” После та два дана оде оданде у Галилеју. Јер је сам Исус посведочио да пророк у свом завичају нема поштовања. Кад, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци, који су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику, јер су и сами дошли на празник. И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. А беше неки царев чиновник чији је син боловао у Кафарнауму. Овај, чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина јер беше на самрти. Тада му рече Исус: „Ако не видите знакова и чуда, нећете да поверујете.” Рече му царев чиновник: „Господе, сиђи док није умрло моје дете.” Рече му Исус: „Иди, твој син живи.” Човек поверова речи које му рече Исус и оде. Но, још на путу сретоше га слуге јављајући да је његово дете у животу. Он се распитиваше од њих за час кад је пошло набоље; рекоше му да га је јуче, у седмом часу, пустила грозница. Тада је разумео отац да је то било у онај час кад му је Исус рекао: „Живи твој син”; и поверова он и сав дом његов. Ово пак друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.