Кад, дакле, Господ сазна да су фарисеји чули како Исус више ученика стиче и крштава него Јован, премда Исус сам није крштавао, него његови ученици, остави Јудеју и оде опет у Галилеју. А требало је да прође кроз Самарију. Тада дође у самарићански град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу; онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа. Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: „Дај ми да пијем!” Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране. Самарићанка му рече: „Како то ти – као Јудејац – тражиш од мене, Самарићанке, да пијеш?” Јудејци се, наиме, нису мешали са Самарићанима. Одговори Исус и рече јој: „Кад би знала дар Божји и ко је тај који ти говори: ‘Дај ми да пијем’, замолила би га и он би ти дао воду живу.” Рече му жена: „Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода? Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?” Одговори Исус и рече јој: „Сваки ко пије од ове воде, опет ће ожеднети. А ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот.” Рече му жена: „Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам воду.” Рече јој: „Иди, позови свога мужа и дођи овамо.” Одговори жена и рече му: „Немам мужа.” Рече јој Исус: „Добро си казала да немаш мужа; јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж; то си истинито рекла.” Рече му жена: „Господе, увиђам да си пророк. Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.” Рече јој Исус: „Веруј ми, жено, да иде час кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. Ви се молите ономе што не знате, ми се молимо ономе што знамо, јер спасење долази од Јудејаца. Него иде час и већ је ту кад ће се прави богомољци молити Оцу у Духу и истини; јер Бог жели такве богомољце. Бог је Дух, и који му се моле, треба да се моле у Духу и истини.” Рече му жена: „Знам да ће доћи Месија који се зове Христос; кад он дође, обавестиће нас о свему.” Рече јој Исус: „Ја сам – који говорим с тобом.”
Утом дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ниједан не рече шта тражиш или што говориш с њом. Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: „Дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила. Да није то Христос?” Изађоше из града и долажаху к њему. У међувремену су га ученици молили говорећи: „Рави, једи!” Но он им рече: „Ја треба да једем једно јело које ви не знате.” Тада ученици говораху међу собом: „Да му није ко донео да једе?” Рече им Исус: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело. Не кажете ли ви: ‘Још четири месеца, па долази жетва?’ Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву. Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот да се сејач и жетелац радују заједно. Јер је у овоме истинита реч: ‘Један сеје, а други жање.’ Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.”
А многи Самарићани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила. А кад дођоше к њему Самарићани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана. И још више их је поверовало због његове речи, а жени говораху: „Сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.”
После та два дана оде оданде у Галилеју. Јер је сам Исус посведочио да пророк у свом завичају нема поштовања. Кад, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци, који су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику, јер су и сами дошли на празник.
И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. А беше неки царев чиновник чији је син боловао у Кафарнауму. Овај, чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина јер беше на самрти. Тада му рече Исус: „Ако не видите знакова и чуда, нећете да поверујете.” Рече му царев чиновник: „Господе, сиђи док није умрло моје дете.” Рече му Исус: „Иди, твој син живи.” Човек поверова речи које му рече Исус и оде. Но, још на путу сретоше га слуге јављајући да је његово дете у животу. Он се распитиваше од њих за час кад је пошло набоље; рекоше му да га је јуче, у седмом часу, пустила грозница. Тада је разумео отац да је то било у онај час кад му је Исус рекао: „Живи твој син”; и поверова он и сав дом његов. Ово пак друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
