Јован 4:1-13

Кад, дакле, Господ сазна да су фарисеји чули како Исус више ученика стиче и крштава него Јован, премда Исус сам није крштавао, него његови ученици, остави Јудеју и оде опет у Галилеју. А требало је да прође кроз Самарију. Тада дође у самарићански град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу; онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа. Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: „Дај ми да пијем!” Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране. Самарићанка му рече: „Како то ти – као Јудејац – тражиш од мене, Самарићанке, да пијеш?” Јудејци се, наиме, нису мешали са Самарићанима. Одговори Исус и рече јој: „Кад би знала дар Божји и ко је тај који ти говори: ‘Дај ми да пијем’, замолила би га и он би ти дао воду живу.” Рече му жена: „Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода? Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?” Одговори Исус и рече јој: „Сваки ко пије од ове воде, опет ће ожеднети.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Јован 4:1-13