Јован 3:1-21

А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, старешина јудејски; овај дође Исусу ноћу и рече му: „Рави, знамо да си ти као учитељ дошао од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није с њим.” Одговори Исус и рече му: „Заиста, заиста, кажем ти: ако се ко не роди одозго, не може видети царства Божја.” Рече му Никодим: „Како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?” Одговори Исус: „Заиста, заиста, кажем ти: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје. Што је рођено од тела – тело је, а што је рођено од Духа – дух је. Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго. Ветар дува где хоће и фијук његов чујеш, али не зна одакле долази и куда иде. Тако је са сваким који је рођен од Духа.” Одговори Никодим и рече му: „Како може то бити?” Исус одговори и рече му: „Ти си израиљски учитељ и не знаш то? Заиста, заиста, кажем ти да говоримо оно што знамо и сведочимо што смо видели, ипак, не примате наше сведочанство. Не верујете кад сам вам говорио о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам кажем о небеским? И нико се није попео на небо сем онога што је сишао с неба, Син човечји. И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син човечји, да сваки ко верује има у њему живот вечни. Јер Бог је тако заволео свет да је свог Јединородног Сина дао да сваки ко верује у њега не пропадне, него да има вечни живот. Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. Ко верује у њега – томе се не суди; а ко не верује – већ је осуђен што није веровао у име Јединороднога Сина Божјег. А ово је суд: Светлост је дошла на свет, а људи заволеше таму више него светлост, јер дела њихова беху зла. Сваки, наиме, који рђаво ради, мрзи светлост и не иде на светлост да се не обелодане његова дела; а ко чини истину, иде на светлост да се покажу његова дела – да су у Богу учињена.”