Још мало и нећете ме више гледати, и опет мало, па ћете ме видети.” А неки од његових ученика рекоше један другом: „Шта је то што нам говори: ‘Још мало и нећете ме гледати, и опет мало, па ћете ме видети’ и ‘Ја одлазим Оцу’?” Говораху даље: „Шта је то ‘мало’ о којем говори? Не знамо шта говори.” Исус је разумео да су хтели да га питају и рече им: „Расправљате међу собом о оном што вам рекох: ‘Још мало и нећете ме гледати, и опет мало, па ћете ме видети’? Заиста, заиста, кажем вам да ћете плакати и туговати, а свет ће се радовати; ви ћете бити жалосни, али ће се ваша жалост обратити у радост. Жена трпи муку кад рађа јер је дошао њен час; но кад роди дете, не сећа се више муке – од радости што се родио човек на свет. Тако сте и ви сада жалосни. Али видећу вас опет, па ће се ваше срце радовати, и ту вашу радост не може вам нико узети. И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста, кажем вам: ако у моје име затражите што од Оца, даће вам. Досад нисте ништа тражили у моје име; тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.
Ово сам вам говорио у причама; доћи ће час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено говорити о Оцу. У онај дан молићете у моје име, и не кажем вам да ћу ја молити Оца за вас; сам Отац вас љуби зато што сте ме волели и веровали да сам ја изашао од Бога. Изашао сам од Оца и дошао сам на свет; сад остављам свет и опет идем Оцу.” Рекоше његови ученици: „Гле, сад говориш отворено и не говориш никакве приче. Сад знамо да све знаш и немаш потребе да те ко пита; по томе верујемо да си изашао од Бога.” Одговори им Исус: „Сад верујете?” „Ево, иде час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене оставите самог. Па, ипак, нисам сам зато што је Отац са мном. Ово сам вам говорио да имате мир у мени. У свету имате невољу; али будите храбри – ја сам надвладао свет.”