Јован 11:18-37

А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко. И многи Јудејци беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом. Чим је Марта чула да Исус долази, изађе му у сусрет; а Марија је седела код куће. Тада Марта рече Исусу: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат. И сад знам да ће ти Бог дати ако ма шта замолиш од Бога.” Рече јој Исус: „Васкрснуће твој брат.” Марта му рече: „Знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.” Рече јој Исус: „Ја сам васкрсење и живот! Ко верује у мене, живеће ако и умре. И сваки који живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?” Рече му: „Да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божји, који треба да дође на свет.” Рекавши то, она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: „Учитељ је ту и зове те.” А кад она то чу, уста брзо и оде к њему; Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта. Јудејци пак који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изашла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче. А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га, паде пред његове ноге говорећи му: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.” Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се и рече: „Где сте га ставили?” Рекоше му: „Господе, дођи и види!” Исусу ударише сузе. Тада рекоше Јудејци: „Гле, како га је волео!” А неки од њих рекоше: „Зар није могао овај који је отворио очи слепоме да учини да и овај не умре?”