Јован 10:14-30

Ја сам добри пастир и знам своје, и моје овце познају мене. Као што Отац познаје мене, и ја познајем Оца, и полажем свој живот за овце. Имам и друге овце, које нису из овога тора; и њих треба да доведем, па ће слушати мој глас и биће једно стадо, један пастир. Отац ме љуби зато што ја полажем свој живот да га опет узмем. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Имам моћ да га положим, а могу да га опет узмем – овај налог сам примио од свог Оца.” Због ових речи опет дође до подвојености међу Јудејцима. Многи од њих говораху: „Демон је у њему и махнита; што га слушате?” Други говораху: „То нису речи бесомучног човека; зар може демон да отвори очи слепима?” У Јерусалиму се тада славио Празник освећења храма; беше зима. А Исус је ходао у храму по Соломоновом трему. Јудејци га тако опколише и рекоше му: „Докле ћеш нам мучити душу? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.” Исус им одговори: „Рекох вам, па не верујете; дела која ја чиним у име свога Оца сведоче за мене. Али ви не верујете зато што не припадате мојим овцама. Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, те иду за мном. Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке. Мој Отац – који ми их даде – већи је од свих, и нико не може да отме из руке мога Оца. Ја и Отац једно смо.”