Јеремија 31:1-22

„У оно време”, говори Господ, „ја ћу бити Бог свим родовима Израиљевим и они ће ми бити народ.” Овако говори Господ: „Нашао је милост у пустињи народ који је умакао мачу.” Из даљине ми објави Господ: „Волим те љубављу вечном, зато ти стално милост чиним. Опет те зидам и бићеш сазидана, девојко Израиљева! Опет ће те бубњеви красити, излазићеш са збором играчким. Опет ћеш винограде садити на брдима самаријским. Они који их саде од њих ће уживати. Доћи ће дан кад ће чувари викати на гори Јефремовој: ‘Устаните! Пођимо на Сион Господу, Богу своме!’” Јер овако говори Господ: „Кличите Јакову радосно! Узвикујте међу главама варвара! Јављајте, славите и говорите: ‘Господ је спасао народ свој, остатак Израиљев!’ Ево, ја их доводим из земље северне. Сакупљам их с крајева земље. Међу њима су слепи, хроми, труднице и породиље. Велико мноштво се овамо враћа. Долазе плачући, ја их тешим и пратим. Водим их крај потока воде, путем правим, да се не спотичу. Ја сам отац Израиљу, и Јефрем је првенац мој.” Чујте, варвари, реч Господњу! Објавите је по острвима далеким! Кажите: „Онај који је Израиљ расејао, сакупиће га и чуваће га као пастир стадо своје!” Јер Господ искупи Јакова, избави га из руку оног који је од њега јачи. Доћи ће и певаће на вису сионском! Радују се даровима Господњим: житу, вину, уљу, јагањцима и теоцима. Душа ће им бити као врт заливен, неће се више жалити. Тада ће се веселити девојка у збору играчком, млади и стари заједно. „Претворићу жалост њихову у радост, развеселићу их после туге њихове. Блажим лојем душе свештеника, а наситићу добрима народ свој”, говори Господ. Овако говори Господ: „Чу се глас у Рами, нарицање и плач горак. Рахиља плаче за децом својом и неће се утешити за децом својом јер њих више нема.” Овако говори Господ: „Заустави плачни глас свој и сузе из очију својих! Биће награђени напори твоји”, говори Господ. „Вратиће се они из земље непријатељске, има наде за потомство твоје”, говори Господ. „Вратиће се синови твоји у земљу своју. Јасно чујем Јефремов вапај: ‘Прекорео си ме и ја примих казну као јуне неукроћено. Обрати ме и вратићу се, јер ти си Господ Бог мој! Одступио сам од тебе али сам се покајао. Кад сам то увидео, ударао сам прса своја. Стидим се и срамим, јер носим срамоту младости своје!’ Зар није Јефрем мој син драги, моје дете мило? Прекоревам га стално, али мислим о њему. Треперим због њега и смиловаћу се над њим”, говори Господ. „Постави путоказ, подигни ознаке. Пази на стазу, на пут којим си ишла. Врати се, девојко Израиљева, врати се у градове своје! Докле ћеш лутати, кћери, одметнице? Господ нешто ново на земљи начини: жена опкољује мужа!”