Сисари јавише да је Варак, син Авинејемов, изашао на гору Тавор. Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који је био с њим од Аросета варварског до потока Кисона. Тада Девора рече Вараку: „Устани, ово је дан у којем ти Господ предаје Сисару у руке твоје! Зар неће Господ ићи пред тобом?” Онда Варак сиђе са горе Тавор и десет хиљада људи за њим. Господ унесе пометњу у сва Сисарина кола и сву војску његову пред Вараковим оштрим мачем. Сисара сиђе с кола својих и побеже пешице. Варак је гонио кола и војску до Аросета варварског. Сва војска Сисарина паде од оштрог мача тако да не оста ниједан од њих.
Сисара побеже пешице до шатора Јаиље, жене Евера Кенејина, јер је владао мир између Јавина, цара асирског, и дома Евера Кенејина. Јаиља изађе у сусрет Сисари и рече му: „Сврати, господару, сврати код мене, не бој се!” Он се склони код ње у шатор и она га прекри покривачем. Он јој рече: „Дај ми мало воде да пијем, жедан сам.” Она отвори мешину с млеком, напоји га и покри. Он јој рече: „Стани на улаз шатора. Ако неко наиђе и упита: ‘Има ли ту кога?’, ти одговори: ‘Нема.’” Потом Јаиља, жена Еверова, узе колац од шатора, узе чекић у руку, приступи њему полако и сатера му колац кроз слепоочнице тако да се забоде у земљу. Он у чврстом сну тако погибе. И гле, дође Варак, који је гонио Сисару. Јаиља му изађе у сусрет и рече му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.” Он уђе к њој и, гле, Сисара је лежао мртав са коцем међу слепоочницама.
Тако Бог понизи тог дана Јавина, цара хананског, пред синовима Израиљевим. Рука синова Израиљевих притисла је Јавина, цара хананског, док не уништи Јавина, цара хананског.