Исаија 62:1-12

Због Сиона нећу ћутати, због Јерусалима нећу мировати, док као светлост не засија правда његова и као бакља не плане спасење његово. Тада ће варвари видети правду твоју и сви цареви славу твоју. Прозваћеш се именом новим које изађе из уста Господњих. Тада ћеш бити круна сјајна у руци Господњој и венац царски у руци Бога свога. Нећеш се више звати „Остављена”, нити „Пустолина” земља твоја, већ ћеш се звати „Милина моја”, а земља твоја „Удата”, јер ће у теби бити љубав Господња и биће удата земља твоја. Као што се младић жени девицом, тако се с тобом жене синови твоји. Као што се женик радује невести, тако ће се теби радовати Бог твој. На зидине твоје, Јерусалиме, поставио сам стражаре, који никад, дању ни ноћу, неће заћутати. Ви који помињете Господа, немојте ћутати! Не одмарајте се док се Јерусалим не обнови и не буде славан на земљи. Заклео се Господ десницом и мишицом снажном: „Нећу више дати жито твоје да једу непријатељи твоји, нити ће туђинци пити вино твоје око кога си се трудио. Нека га једу они који су га млели и нека хвале Господа. Нека га пију они који су га брали у предворју светиње моје!” Прођите, прођите кроз врата! Припремите пут народу! Поравнајте, поравнајте стазу, уклоните камење! Подигните заставу народима! Ево, Господ објављује до краја земље: „Реците кћери сионској: ‘Ево, стиже спаситељ твој! Ево, плата је код њега и наплата је пред њим!’ Они ће се звати Свети народ, и Искупљеници Господњи, а тебе ће звати Тражени, и Град неостављени.”