Исаија 5:8-30

Тешко вама који кућу с кућом спајате и њиву на њиву настављате, док све место не заузмете и ви сами на земљи останете! Чух Господа Саваота: „Многе ће куће опустети, у великим и лепим неће нико живети. Десет рала винограда даће једну бачвицу, а мера семена даће једну мерицу!” Тешко онима који се изјутра опијају и до мрака се вином разгоревају! На гозбама су им харфице, тамбуре, бубњеви и фруле уз вино, а не пазе на дела Господња и не виде дела руку његових. Зато што разума нема у ропство ће ићи народ мој. Великаши његови помреће од глади, а мноштво народа од жеђи. Отвара се широм царство мртвих и разјапљује чељуст своју да сиђу у њега великаши и мноштво, бучно и весело. Погнуће се човечанство, сагнуће се човек и спустиће се очи охолих. Узвисиће се Господ Саваот судом својим и Бог свети правдом ће се посветити. Јагањци ће пасти као на пашњацима, а јарићи ће брстити по рушевинама великашким. Тешко онима који злочин вуку конопцима ништавила и грех ужадима за кола! Они говоре: „Нека похита, нека брзо дође дело његово да га видимо! Нека се приближи и нека доврши наум Светац Израиљев да бисмо га упознали!” Тешко онима који зло зову добро и добро зло, који од мрака праве светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко, а од слатког горко! Тешко онима који су мудри у сопственим очима и паметни сами пред собом! Тешко јунацима у пијењу вина и силнима у мешању жестоких пића! Тешко онима који због мита зликовца ослобађају, а невином правду ускраћују! Зато, као што пламени језици стрњику прождиру и слама у пламену нестаје, тако ће иструлити корен њихов и разлетеће се као прах цвет њихов јер одбацише закон Господа Саваота и презреше реч Свеца Израиљевог. Зато се распалио гнев Господњи на народ његов. Он је замахнуо руком својом на њега, ударио га тако да се брегови уздрмаше. Лешеви су њихови лежали по улицама као смеће. Гнев његов још се није смирио, и још је подигнута рука његова. Подићи ће заставу варварима далеким, зазвиждаће им с краја земље и, гле, они ће брзо и хитро доћи. Међу њима нема уморног, ни малаксалог, ни дремљивог, ни сањивог. Нико не распасује појас око струка, нити му се дреши ремен на обући. Стреле су им зашиљене, а сви лукови затегнути. Као кремен су копита коња њихових, а као вихор точкови кола њихових. Рика им је као у лава, као лавићи ричу. Реже, грабе плен и односе, а нико да им га истргне. У тај дан бучаће над Јудом као што море бучи. Погледа ли се земља, гле, тама и мука, и светлост ће тама прекрити.