Исаија 44:12-28

Ковач га алатом на живом угљевљу израђује. Кује га чекићем и обликује га мишицом снажном. Он огладни, изнемогне, не пије воде, па се умори. Столар растеже траку, писаљком бележи, теше, заобљује и израђује лик човека лепог обличја да стоји у храму. Он сече себи кедре, узима чемпрес и храст које је засадио међу дрвећем шумским, или бор који од кише расте. То човеку служи и за ложење. Узима их да би се грејао, пали их да би хлеб испекао. Међутим, од тога прави и бога и њему се клања. Гради од тога кип пред којим на колена пада. Значи, половином ложи ватру, пече месо на жару, једе печење и бива сит. Греје се и говори: „Ах, грејем се и гледам ватру.” Остатком од тога гради бога, кип идолски, пада пред њим ничице, клања му се, моли му се и говори: „Избави ме јер си ти бог мој!” Они не знају и не разумеју јер су им очи заслепљене, па не виде и срцем не разумеју. Такав не размишља, нема знања ни разума да каже: „Половину сам спалио у ватри, на жару сам хлеб пекао и месо сам на њему испекао и појео. Зар од остатка да начиним гадост? Да се клањам комаду дрвета?” Оног који за пепелом иде завело је срце неразумно. Тај никад неће спасти живот свој, нити се запитати: „Да није варка ово у десници мојој?” „Сети се тога, Јакове, и ти, Израиљу, јер си слуга мој! Ја сам те саздао, ти си слуга мој! Израиљу, нећу те заборавити! Као облак ћу растерати грехе твоје, као маглу преступе твоје. Врати се мени, ја сам те откупио.” Кличите небеса, јер је Господ то учинио! Орите се, дубине земаљске! Планине, подвикујте, шуме и све ваше дрвеће! Господ је откупио Јакова и прославио се у Израиљу! Овако говори Господ, откупитељ твој, творац твој од мајчиног крила: „Ја сам Господ који је све створио. Небеса сам разапео сам, земљу сам распростро, ко ми је помагао? Уништавам знаке врачара, гатаре у лудаке претварам, "мудраце" сузбијам и "мудрост" им у лудост претварам. Потврђујем реч слуге свога и испуњавам наум гласника својих. Говорим Јерусалиму да се насели и градовима Јудиним да се сазидају. Подижем опет развалине њихове. Говорим дубини морској: ‘Пресуши!’ Ја реке пресушујем. Говорим Киру: ‘Ти си пастир мој’, и он ће извршити све намере моје. Казаће Јерусалиму: ‘Сагради се!’ и храму: ‘Утемељи се!’”