Исаија 36:11-22

Тада Елијаким, Сомна и Јоах рекоше Равсаку: „Говори слугама својим арамејски, који ми разумемо. Немој да говориш с нама јудејски, да слуша народ који је на зидинама.” Онда Равсак одговори: „Зар ме је господар мој послао да кажем господару твом или теби ове речи, а не овим људима који седе на зидинама, да с вама заједно једу нечист своју и пију мокраћу своју?” Потом се Равсак усправи, повика гласно јудејски и рече: „Чујте речи великог цара, цара асирског! Овако цар говори: ‘Немојте да вас Језекија заварава, јер вас он не може избавити! Немојте да вас Језекија наговара да се уздате у Господа и да вам говори да ће вас Господ избавити и да овај град неће пасти у руке цара асирског.’ Немојте да слушате Језекију, јер овако говори цар асирски: ‘Склопите мир са мном и предајте се. Онда ће сваки од вас јести плодове из свог винограда и са своје смокве и пити воду са свог извора. Тада ћу доћи и одвешћу вас у земљу као што је ваша, у земљу жита и грожђа, земљу пуну хлеба и винограда. Немојте да вас заварава Језекија и да вам говори да ће вас Господ избавити. Јесу ли богови варвара избавили своје земље из руке цара асирског? Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски? Јесу ли избавили Самарију из моје руке? Који су од свих богова тих земаља избавили своју земљу из моје руке? А Господ да спасе Јерусалим из моје руке!’” Они су ћутали и ни реч нису рекли јер је цар био заповедио да му не одговарају. Тад Хелкијин син Елијаким, управитељ двора, Сомна, писар, и Асафов син Јоах, саветник, дођоше Језекији, раздераше одећу и саопштише му речи Равсакове.