Исаија 36:1-10

Четрнаесте године царевања Језекијиног подиже се цар асирски Сенахирим на све утврђене градове Јудине и освоји их. Потом посла цар асирски Равсака из Лахиса с великом војском у Јерусалим цару Језекији. Он стаде код водовода код Горњег језера, на путу ка пољу ткача. Тад изађоше пред њега Хелкијин син Елијаким, управитељ двора, Сомна, писар, и Асафов син Јоах, саветник. Равсак им рече: „Кажите Језекији да му овако поручује велики цар, цар асирски: ‘Каква је то узданица у коју се уздаш? Зар мислиш да су празне речи савет и сила за рат? У шта се уздаш, па си се одметнуо од мене? Ето, ослањаш се на Египат, на сломљену трску која пробија руку ономе ко се на њу ослони. Такав је фараон, цар египатски, свима који се у њега уздају. Ако ми одговорите да се уздате у Господа, Бога свог, није ли то онај чија је узвишења и жртвенике порушио Језекија и заповедио Јудејцима у Јерусалиму да се само пред овим жртвеником клањате? Хајде, опклади се с мојим господарем, царем асирским: даћу ти две хиљаде коња ако можеш да нађеш коњанике за њих! Како ћеш се онда одбранити од једног од најмањих слугу господара мога? Међутим, ти се уздаш у египатска кола и коњанике! Најзад, зар сам ја мимо воље Господа дошао на ову земљу да је затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу и уништи је.’”