Јеврејима 9:11-26

Христос пак дође као првосвештеник будућих добара и уђе једном засвагда у светињу кроз већу и савршенију скинију, која није руком начињена, то јест, није од ове творевине, и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу, те нађе вечни откуп. Јер кад крв јараца и бикова и пепео јунице, којим се кропе опогањени, освећује на телесну чистоћу, колико ће више крв Христа, који је помоћу вечнога Духа самога себе непорочног принео Богу, чистити нашу савест од мртвих дела – да служимо живом Богу. И зато је он посредник новога савеза, да позвани приме обећање вечног наследства пошто он поднесе смрт за откуп преступа учињених у првом савезу. Где је, наиме, тестамент, мора да се догоди смрт тестатора; јер тестамент вреди по смрти, а никада не важи док је тестатор жив. Стога ни први савез није освећен без крви. Кад је, наиме, Мојсије изговорио сваку заповест по закону свему народу, узе јунећу и јарећу крв с водом и црвеном вуном и исопом, па покропи саму књигу и сав народ говорећи: „Ово је крв савеза који је Бог склопио с вама.” А исто тако је покропио крвљу скинију и све богослужбене сасуде. И по закону се скоро све чисти крвљу, и без проливања крви нема опроштаја. Морају се, дакле, слике небеских ствари овим чистити, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, слику оне праве светиње, него у само небо, да се сад покаже пред лицем Божјим за нас; и то не да би много пута самога себе принео, као што првосвештеник сваке године улази у светињу с туђом крвљу, јер би у том случају требало да много пута пострада од постања света. Сада пак, на свршетку векова, он се јавио једанпут – да својом жртвом уклони грех.