Постање 6:1-9

Кад су се људи намножили по земљи, родише им се и кћери. Кад су синови Божји видели кћери људске како су лепе, узимали су их за жене, које год су хтели. Тада рече Господ: „Неће мој дух остати у човеку довека. Човек је само тело, нека му буде век сто двадесет година.” У оно време, а и касније, било је дивова на земљи, кад су синови Божји општили с кћерима људским, па им оне рађале децу. То су били јунаци из давнина. Тада Господ, видевши колико је људско неваљалство велико и како им је свака помисао у њиховој памети зла, покаја се Господ што је створио човека на земљи и ражалости се у срцу свом. Онда Господ рече: „Истребићу људе које сам створио с лица земље, од човека до стоке, гмизавце и птице небеске, јер сам се покајао што сам их начинио.” Само Ноје нађе милост пред Господом. Ово је Нојев живот: Ноје је био човек праведан и непорочан целога живота. По Богу је ходио.