Постање 48:10-22

Израиљу беху очи помућене од старости, тако да није видео. Кад му их приведе, пољуби их и загрли. Тада рече Израиљ Јосифу: „Нисам мислио да ћу видети твоје лице, а гле, Бог ми даде да видим и пород твој!” Јосиф их одмаче од колена његових и поклони се ничице. Затим их узе обојицу, Јефрема десном руком – наспрам Израиљеве леве – а Манасију левом руком – наспрам Израиљеве десне – и примаче их к њему. Међутим, Израиљ испружи десницу и стави је на главу Јефрему (који је био млађи), а леву руку на главу Манасији, иако је био првенац, укрстивши руке. Тада благослови Јосифа говорећи: „Нека Бог по чијим су путевима ишли оци моји Авраам и Исак, Бог који ме је водио откад постах па до данас, анђео који ме је избављао од сваког зла, нека ову децу благослови! Нека се име моје и мојих отаца Авраама и Исака кроз њих спомиње! Нека се намноже и рашире по земљи!” Кад Јосиф виде да је његов отац положио десницу на главу Јефрему, не би му право, па ухвати за руку оца свога да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину. Јосиф рече оцу своме: „Оче мој, немој тако. Ово је првенац, стави њему десницу на главу.” Међутим, отац његов не хтеде и рече: „Знам ја, сине мој, знам. Од њега ће постати народ, и то велики. Само, млађи брат његов биће већи од њега и његово потомство ће бити мноштво народа.” Тог дана их благослови и рече: „Кроз вас ће се Израиљци благосиљати и говорити: ‘Нека ти Бог да као Јефрему и Манасији!’” Тако постави Јефрема испред Манасије. Израиљ рече Јосифу: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу отаца ваших. Теби дајем један део више него браћи твојој, који узех мачем својим и луком својим из руку аморејских.”