Постање 47:11-31

Потом Јосиф насели оца свога и браћу своју и даде им посед у најбољем крају египатске земље, у области Рамсеса, како је фараон наредио. Јосиф снабде храном оца свога, браћу своју и сву очеву родбину према броју њихове деце. Наста страшна глад, нигде не беше хране, тако да због глади трпљаше и земља египатска и земља хананска. Јосиф сабра сав новац који се налазио у земљи египатској и земљи хананској за жито које су куповали и однесе новац у двор фараонов. Кад нестаде новца у земљи египатској и у земљи хананској, сви Египћани дођоше к Јосифу и рекоше му: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред тобом? Новца немамо!” Јосиф одговори: „Дајте своју стоку, па ћу вам дати жито у замену за стоку кад немате новца.” Они доведоше своју стоку и Јосиф им даваше жито у замену за коње, овце, говеда и магарце. Тако их је те године намирио житом у замену за њихову стоку. Кад та година прође, дођоше опет к њему друге године и рекоше: „Не можемо да кријемо од господара свога: новца је нестало, стока коју смо имали одведена је господару нашем. Можемо да дамо господару своме само тела наша и њиве наше. Зашто да пропаднемо пред тобом и ми и земља наша. Узми нас и њиве наше у замену за хлеб. Тако ћемо ми и наша земља припасти фараону. Дај нам семе да живимо, а не да помремо и да се земља не запарложи!” Тако Јосиф покупова сву египатску земљу за фараона, јер је сваки Египћанин продавао своју њиву кад глад притисне. Тако земља постаде фараонова. Становници постадоше најамници од једнога краја Египта до другога. Само није покуповао свештеничка имања, јер је фараон одредио свештеницима део од кога су живели, и зато нису продали своја имања. Потом Јосиф рече народу: „Ето, купио сам сада за фараона и вас и земљу вашу. Ево вам семе, па засејте њиве. Кад роди, даћете петину фараону, а четири петине нека вам буду да засејете њиве и за храну себи, онима који су по кућама вашим и деци вашој.” Они одговорише: „Спасао си нам живот! Нека нађемо милост пред господаром својим да будемо фараонови најамници.” Тада Јосиф издаде закон који важи и данас, по коме петина рода у земљи египатској припада фараону. Само свештеничке њиве не припадоше фараону. Тако се Израиљци настанише у земљи египатској, у области гесемској. Добише поседе, народише се и веома се умножише. Јаков поживе у земљи египатској седамнаест година, а укупно сто четрдесет седам година. Кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свога Јосифа и рече му: „Ако сам нашао милост пред тобом, стави руку своју под моје бедро и учини ми милост и доброту, па немој да ме сахраниш у Египту. Нека лежим код отаца својих. Пренеси ме из Египта горе и сахрани ме у њихову гробницу.” Он му одговори: „Учинићу као што си казао.” Јаков рече: „Закуни ми се”, и он се закле. Тада се Израиљ завали на своје узглавље.