Постање 47:1-27

Јосиф оде и рече фараону: „Отац мој и браћа моја дођоше са овцама својим и с говедима својим и са свим што имају из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.” Он узе петорицу међу својом браћом и изведе их пред фараона. Фараон упита браћу његову: „Чиме се бавите?” Они одговорише фараону: „Пастири су слуге твоје, као и наши стари.” Затим рекоше фараону: „Дошли смо да боравимо у овој земљи јер нема паше за стоку слуга твојих. Велика је глад у земљи хананској. Допусти сад да се настане слуге твоје у гесемском крају.” Фараон рече Јосифу: „Отац твој и браћа твоја дођоше к теби. Земља египатска је пред тобом. Настани оца свога и браћу своју на најбоље место. Нека живе у земљи гесемској и, ако нађеш међу њима људе способне, постави их над мојим стадима.” Потом Јосиф доведе свог оца Јакова пред фараона и благослови Јаков фараона. Фараон упита Јакова: „Колико имаш година?” Јаков одговори фараону: „Имам сто тридесет луталачких година. Мало их је и несрећни су били дани мога живота. Не достижем бројем година век својих отаца, колико су они живели.” Тада Јаков благослови фараона и отиде од њега. Потом Јосиф насели оца свога и браћу своју и даде им посед у најбољем крају египатске земље, у области Рамсеса, како је фараон наредио. Јосиф снабде храном оца свога, браћу своју и сву очеву родбину према броју њихове деце. Наста страшна глад, нигде не беше хране, тако да због глади трпљаше и земља египатска и земља хананска. Јосиф сабра сав новац који се налазио у земљи египатској и земљи хананској за жито које су куповали и однесе новац у двор фараонов. Кад нестаде новца у земљи египатској и у земљи хананској, сви Египћани дођоше к Јосифу и рекоше му: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред тобом? Новца немамо!” Јосиф одговори: „Дајте своју стоку, па ћу вам дати жито у замену за стоку кад немате новца.” Они доведоше своју стоку и Јосиф им даваше жито у замену за коње, овце, говеда и магарце. Тако их је те године намирио житом у замену за њихову стоку. Кад та година прође, дођоше опет к њему друге године и рекоше: „Не можемо да кријемо од господара свога: новца је нестало, стока коју смо имали одведена је господару нашем. Можемо да дамо господару своме само тела наша и њиве наше. Зашто да пропаднемо пред тобом и ми и земља наша. Узми нас и њиве наше у замену за хлеб. Тако ћемо ми и наша земља припасти фараону. Дај нам семе да живимо, а не да помремо и да се земља не запарложи!” Тако Јосиф покупова сву египатску земљу за фараона, јер је сваки Египћанин продавао своју њиву кад глад притисне. Тако земља постаде фараонова. Становници постадоше најамници од једнога краја Египта до другога. Само није покуповао свештеничка имања, јер је фараон одредио свештеницима део од кога су живели, и зато нису продали своја имања. Потом Јосиф рече народу: „Ето, купио сам сада за фараона и вас и земљу вашу. Ево вам семе, па засејте њиве. Кад роди, даћете петину фараону, а четири петине нека вам буду да засејете њиве и за храну себи, онима који су по кућама вашим и деци вашој.” Они одговорише: „Спасао си нам живот! Нека нађемо милост пред господаром својим да будемо фараонови најамници.” Тада Јосиф издаде закон који важи и данас, по коме петина рода у земљи египатској припада фараону. Само свештеничке њиве не припадоше фараону. Тако се Израиљци настанише у земљи египатској, у области гесемској. Добише поседе, народише се и веома се умножише.