Постање 34:1-31

Дина, ћерка Лијина, коју је родила Јакову, изађе да гледа девојке тог краја. Угледа је Сихем, син Емора Евејина, владара те земље, узе је, леже с њом и узе јој невиност. Међутим, његово срце приону за Дину, ћерку Јаковљеву, заволе је и умиљаваше јој се. Тада Сихем рече Емору, оцу своме: „Ожени ме оном девојком!” Јаков сазна да је он осрамотио његову ћерку Дину, а синови његови беху у пољу с његовом стоком. Јаков оћута док они не стигоше. Емор, отац Сихемов, дође к Јакову да се с њим договори. Кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше вест, били су ојађени и врло љути што он учини недело у Израиљу легавши с Јаковљевом ћерком, што не приличи. Тада им Емор рече: „Мој син Сихем срцем приону за вашу кћер. Дајте му је за жену! Опријатељите се с нама! Дајте нам своје ћерке, а ви узимајте наше! Останите, живите с нама, земља вам је отворена и стичите имања!” Затим рече Сихем њеном оцу и њеној браћи: „Да нађем милост пред вама, што год кажете, даћу вам! Тражите од мене колико год хоћете поклона и дара! Даћу вам што год затражите, само ми дајте девојку за жену!” Тада синови Јаковљеви одговорише притворно Сихему и Емору, оцу његовом, јер осрамоти сестру њихову Дину. Рекоше им: „Не можемо то да учинимо, да дамо сестру своју човеку необрезаном, јер је то за нас срамота. Једино ћемо вам испунити жељу ако постанете као и ми и обрежу се сви мушкарци. Онда ћемо вам давати своје ћерке и узимати за нас ваше, становаћемо с вама и бићемо један народ. Ако не пристанете да се обрежете, узећемо девојку и отићи ћемо.” Ове се речи свидеше Емору и Сихему, Еморовом сину. Младић није оклевао то да учини јер је веома волео Јаковљеву ћерку. Тада Емор и његов син Сихем отидоше на врата свога града и рекоше грађанима овако: „Ови су људи мирни. Нека се настане код нас и нека стичу имовину, а имамо и земље за њих. Узимаћемо њихове ћерке за жене, а своје ћемо давати њима. Међутим, они ће пристати да живе с нама и постанемо један народ само ако се сви наши мушкарци обрежу као што су они обрезани. Зар неће њихова стада, њихова добра и њихова стока бити и наша? Прихватимо то, па нека се код нас населе!” Тада послушаше Емора и његовог сина Сихема сви мушкарци који су излазили на градска врата и обрезаше се. Трећег дана, док су они још били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Левије, браћа Динина, узеше сваки свој мач, несметано уђоше у град и побише све мушкарце. Посекоше и Емора и његовог сина Сихема оштрицом мача, узеше Дину из Сихемове куће и отидоше. Тада дођоше синови Јаковљеви да прегледају побијене и опљачкаше град јер је у њему била осрамоћена њихова сестра. Узеше све њихове овце, говеда, магарце и све што је њихово било у граду и пољу. Све благо њихово узеше, а сву децу и жене и сваког ко се нашао у кући заробише. Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалисте ме у неприлику јер ме замрзеше народи ове земље, Хананци и Ферезеји. Нас је мало. Ако се они уједине против мене, истребиће и мене и мој дом.” Они одговорише: „Зар да према нашој сестри поступају као с блудницом?”