Постање 31:13-49

Ја сам Бог из Ветиља, где си прелио камен и где си ми учинио завет. Устани сада, иди из ове земље и врати се у свој завичај.’” Тада рекоше Рахиља и Лија: „Зар имамо још наследства у дому оца свога? Зар нас није гледао као туђине кад нас је продао, а онда је јео и наш новац? Све богатство које је Бог узео оцу нашем, наше је и наше деце. Зато учини како ти је Бог казао.” Тада се Јаков подиже и стави своју децу и своје жене на камиле. Онда поведе сву стоку своју и све своје благо које је стекао у Падан-Араму и пође к Исаку, оцу своме, у земљу хананску. Лаван је био отишао да стриже своје овце, а Рахиља украде божанске кипове свога оца. Јаков је преварио Лавана Арамејца, јер му није наговестио да хоће да оде. Он побеже са свим што му је припадало, пређе реку и упути се према гори Галаду. Трећег дана јавише Лавану да је Јаков побегао. Он поведе са собом своју браћу, пође за њим у потеру и сустиже га на гори Галаду. Међутим, Бог се јави Лавану Арамејцу у сну и рече му: „Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.” Уто Лаван стиже Јакова. Јаков беше разапео свој шатор на гори, а Лаван са својом браћом разапе свој на гори Галаду. Тада Лаван рече Јакову: „Шта то уради? Зашто ме превари и одведе моје ћерке као да су мачем отете? Зашто кришом побеже, превари ме и не обавести ме? Испратио бих те с весељем, песмама, бубњевима и тамбурама. Ниси ми дао ни да изљубим своје унуке и ћерке! Глупо си урадио! Могао бих вам наудити, али Бог оца вашег ноћас ми рече: ‘Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.’ Сад кад си већ отишао јер си се ужелео дома оца свога, зашто си украо моје кипове?” Јаков одговори Лавану: „Бојао сам се да ћеш силом отети своје ћерке. А кипове у кога нађеш, тај нека погине! Пред нашом браћом тражи шта је твоје и узми!” Јаков није знао да их је Рахиља украла. Лаван уђе у Јаковљев шатор, па у Лијин шатор, у шатор две слушкиње, али ништа не нађе. Изашавши из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин шатор. Рахиља је била узела кипове и сакрила их под седло своје камиле, па седе на њих. Лаван је преметао по шатору и не нађе их. Она рече своме оцу: „Немој се љутити, господару, што не могу да стојим пред тобом из женских разлога.” Он је тражио, али не нађе кипове. Тада се Јаков расрди, прекори Лавана и рече му: „Шта сам учинио, шта сам скривио да ме тако прогањаш? Претурао си све моје ствари и шта си нашао из своје куће? Стави то пред мој и свој род, па нека они пресуде међу нама. Ево, двадесет година сам провео код тебе. Твоје овце и твоје козе нису се јаловиле, нити сам јео овнова из твога стада. Што су звери растргле, нисам доносио, већ сам накнађивао. Тражио си од мене што је украдено дању или ноћу. Дању ме притискала врућина, а ноћу хладноћа, и ниједном не заспах. Ево, двадесет година сам био у твојој кући! Служио сам ти четрнаест година за твоје две ћерке, а шест година за твоју стоку! Десет пута си ми мењао плату! Да није са мном био Бог оца мога, Бог Авраамов, Онај кога се бојао Исак, отпустио би ме празних руку. Само, Бог је видео моју муку и дело мојих руку, па је ноћас пресудио.” Тада Лаван одговори Јакову: „Ове ћерке су моје ћерке, ова деца су моја деца, ова стада су моја стада и све што видиш и моје је! Па шта бих ја данас чинио овим својим ћеркама или њиховој деци, коју су родиле? Хајде да склопимо савез, ја и ти, да то буде сведочанство између мене и тебе!” На то Јаков узе један камен и усправи га као споменик. Тада Јаков рече својој родбини: „Скупите камења!” Они накупише, поређаше на гомилу и на њој једоше. Лаван га прозва Јегар Сахадута, а Јаков га назва Галед. Онда Лаван рече: „Нека овај споменик буде данас сведочанство између мене и тебе!” Зато се прозва Галед. Прозва се и Миста, јер Лаван рече: „Нека Господ гледа између тебе и мене кад будемо раздвојени.