Постање 29:1-26

Јаков се подиже и оде у земљу источну. Обазираше се и, гле, опази студенац у пољу. Три стада оваца су лежала око њега јер се на том студенцу напајаху. На отвору студенца био је велики камен. Кад би се сва стада окупила, склањали су камен са отвора, напајали стада и опет наваљивали камен на његово место, на отвор студенца. Јаков их упита: „Одакле сте, браћо?” Одговорише му: „Из Харана.” Он их упита: „Познајете ли Лавана, сина Нахоровог?” Они одговорише: „Познајемо.” Он настави: „Је ли здрав?” Одговорише: „Јесте, ево Рахиља, његова ћерка, долази са стадом.” Он им рече: „Још је рано, није време да враћате стоку. Напојте стоку, па идите и напасајте је.” Они одговорише: „Не можемо да склонимо камен док се не скупе сва стада. Онда ћемо напојити овце.” Док је он још с њима разговарао, дође Рахиља са стадом оца свога, јер она напасаше овце. Кад Јаков виде Рахиљу, ћерку Лавана, брата своје мајке, и стадо Лавана, брата своје мајке, приступи Јаков и склони камен са отвора студенца и напоји стадо Лавана, брата своје мајке. Затим Јаков пољуби Рахиљу и гласно заплака. Потом Јаков рече Рахиљи да је он рођак њеног оца, Ревекин син. Она отрча и исприча то своме оцу. Чим је Лаван чуо за Јакова, сина своје сестре, потрча му у сусрет, загрли га и пољуби, па га уведе у своју кућу. Он исприча Лавану све. Тада Лаван рече: „Заиста си ти моја кост и моје месо!” Јаков остаде код Лавана месец дана. Затим Лаван рече Јакову: „Зар зато што си ми рођак да ми радиш бадава? Кажи ми колику плату тражиш?” Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија, а млађа Рахиља. Лија је била слабог вида, а Рахиља је била лепог стаса и лепог лица. Јаков је заволео Рахиљу, па рече: „Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу ћерку твоју.” Лаван одговори: „Боље да је дам теби него неком другом. Остани са мном.” Јаков је служио за Рахиљу седам година, али, пошто ју је волео, учинише му се као неколико дана. После тога рече Јаков Лавану: „Дај ми моју жену да јој приступим јер се навршило време!” Тада Лаван позва све људе из тог места и приреди гозбу. Увече, он узе ћерку своју Лију и уведе је к Јакову и он леже с њом. Лаван је дао своју слушкињу Зелфу ћерки својој Лији да јој служи. Кад би ујутру, а то, гле, Лија! Тада Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?” Лаван одговори: „Није обичај у нашем месту да се млађа уда пре старије!