Постање 28:6-22

Исав је видео како Исак благосиља Јакова и како га је послао у Падан-Арам да се тамо ожени и како му је, благосиљајући га, заповедио: „Немој да се ожениш женом од ћерки хананејских.” Виде да је Јаков послушао оца свога и мајку своју и да је отишао у Падан-Арам. Тада, увидевши да кћери хананејске нису по вољи Исаку, оцу његовом, отиде Исав к Исмаилу, те се, осим својих жена, ожени Маелетом, ћерком Исмаила, сина Авраамова, сестром Навајотовом. Јаков пође од Вирсавеје и упути се у Харан. Он дође на једно место и ту заноћи јер сунце беше зашло. Узе камен на том месту, стави га под главу и ту заспа. Тада усни, као лестве које стајаху на земљи, а врхом дотицаху небо и, гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху. Господ бејаше на врху и рече: „Ја сам Господ, Бог твога оца Авраама и Бог Исаков! Ту земљу на којој спаваш даћу теби и потомству твоме. Потомака ће твојих бити као праха на земљи, тако да ћеш се раширити на запад, исток, север и југ и кроз тебе и кроз твоје потомке биће благословени сви народи. Ево, ја сам с тобом, чуваћу те куда год пођеш и вратићу те у ову земљу јер те нећу оставити док не испуним што сам ти обећао!” Јаков се пробуди из сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја не знадох!” Он се уплаши и рече: „Како је страшно ово место! Заиста је овде кућа Божја и овде су врата небеска!” Јаков уста ујутру рано, узе камен који је био ставио себи под главу, усправи га за спомен и прели га уљем. То место он назва Ветиљ, а раније се тај град звао Луз. Тада Јаков учини завет говорећи: „Ако Бог буде са мном, сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одеће да се облачим, ако се мирно вратим у дом оца мога, Господ ће ми бити Бог! Овај камен који подигох за спомен биће дом Божји. Од свега што ми даш, десетак ћу дати Теби!”