Постање 27:30-46

Тек што Исак благослови Јакова и тек што се Јаков удаљи од свог оца Исака, дође Исав, брат његов, из лова. Он припреми такође јело, принесе оцу своме и рече: „Оче, устани и једи дивљач сина свога, па да ме благослови душа твоја!” Исак, његов отац, упита га: „Ко си ти?” Он одговори: „Ја сам Исав, твој син првенац!” Тада се Исак веома узбуди и рече: „Ко? А ко је онај што је уловио дивљач и донео ми, па сам јео и благословио га пре него што ти дође? Он ће остати благословен!” Кад Исав чу речи оца свога, крикну јако, пун горчине, па рече своме оцу: „Оче, благослови и мене!” Он му рече: „Брат твој дође и на превару однесе твој благослов.” Тада Исав рече: „Зато се и зове Јаков, јер ме два пута превари! Узе ми првенаштво, а сад и благослов!” Потом рече: „Ниси ли и мени сачувао благослов?” Исак одговори Исаву: „Њега сам поставио теби за господара, сву браћу његову дадох да му буду слуге, житом и вином сам га снабдео! Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?” Тада Исав рече оцу своме: „Оче, зар ти имаш само један благослов? Благослови и мене, оче мој!” Исав плакаше гласно. Онда отац његов Исак изусти ове речи: „Становаћеш далеко од плодне земље и росе небеске. Од мача свога ћеш живети и брату ћеш служити. Међутим, кад се ослободиш, сломићеш јарам његов са свога врата.” Исав омрзе Јакова због благослова којим га је отац његов благословио, па рече у срцу своме: „Долазе дани жалости за мојим оцем. Тада ћу убити свога брата Јакова.” Ревеки казаше речи Исава, сина њеног старијег, а она позва свог млађег сина Јакова и рече му: „Ево, твој брат Исав прети да ће те убити. Него, сине, послушај ме, устани и бежи к Лавану, брату моме, у Харан. Остани код њега неко време, док се не стиша бес брата твога, док гнев брата твога не нестане и док не заборави шта си му учинио. Ја ћу онда послати да те доведу оданде. Зашто да обојицу изгубим у једном дану?” Потом рече Ревека Исаку: „Смучио ми се живот због ових Хетејки. Ако се и Јаков ожени женом Хетејком, од кћери ове земље, шта ће ми онда живот?”