Постање 24:1-67

Авраам остари, зађе у године, али Господ Авраама благослови у свему. Тада Авраам рече главном слуги у кући, који је управљао свим његовим добрима: „Стави руку своју на бедро моје! Заклињем те Господом Богом неба и Богом земље да нећеш довести жену сину моме од кћери Хананаца, међу којима живим. Отићи ћеш у земљу моју и крај мој и довести жену сину моме Исаку.” Слуга му рече: „А ако жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу, да ли да одведем сина твога у земљу из које си ти дошао?” Авраам му рече: „Пази да не одведеш сина мога онамо! Господ Бог небески, који ме је извео из дома оца мога и из родног краја, под заклетвом је рекао: ‘Потомству твоме даћу земљу ову.’ Он ће послати анђела свога пред тобом да оданде доведеш жену сину моме. А ако жена не буде хтела да пође с тобом, разрешавам те заклетве, само сина мога немој да одведеш онамо.” Тада слуга стави руку своју на бедро Аврааму, господару своме, и закле му се тако. Затим слуга узе десет камила од камила господара свога и све најбоље од иметка господара свога и ишавши дође у Арам у Међуречју у род Нахоров. Он пусти камиле да полежу изван града, крај студенца пред вече, кад су жене излазиле да захватају воду. Он рече: „Господе, Боже господара мога Авраама! Изађи ми у сусрет и смилуј се господару моме Аврааму. Ево, ја ћу стајати поред овог студенца, а ћерке људи из града доћи ће да захвате воду. Она девојка којој кад кажем: ‘Нагни крчаг свој да се напијем’ каже: ‘Ево, пиј и камиле ћу ти напојити’, нека буде она коју си наменио слуги своме Исаку. Тако ћу познати да си се смиловао на господара мога!” И он још не заврши те речи кад Ревека, ћерка Ватуилова, сина Мелхе, жене Авраамовог брата Нахора, дође с крчагом на рамену. Девојка је била врло лепог изгледа, девица, коју човек није спознао. Она сиђе до извора, напуни крчаг и попе се. Тада слуга дотрча пред њу и рече: „Молим те, дај ми да пијем мало из твога крчага.” „Пиј, господине, одговори она.” Брзо спусти крчаг на руку и напоји га. Кад га напоји, рече: „И камилама ћу твојим налити да се напију.” Она брзо изручи воду у појило, па отрча до студенца да поново захвати и тако нали свим његовим камилама. Човек је ћутке посматрао да би сазнао да ли је Господ његов пут учинио успешним или није. Кад су се камиле напојиле, човек извади златне наноснице од пола сикла и стави јој две наруквице на руке од десет сикала злата. Затим јој рече: „Кажи ми чија си ћерка? Има ли у кући оца твога места за нас, да преноћимо?” Она му одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина Мелхиног, кога роди Нахору.” Још додаде: „Има у нас доста сламе и хране и места за ноћење.” Тада се човек поклони Господу и рече: „Нека је благословен Господ Бог господара мога Авраама што није ускратио своје милосрђе и верност господару моме и што ме је Господ водио путем до куће брата господара мога.” Девојка отрча и све ово исприча у кући своје мајке. Ревека је имала брата коме је име било Лаван. Лаван истрча напоље ка човеку код студенца. Кад је видео наноснице и наруквице на рукама своје сестре и чуо како је његова сестра Ревека рекла: „Овако ми је човек рекао”, он пође човеку који је стајао поред камила крај студенца. Он му рече: „Дођи, који си благословен од Господа. Зашто стојиш напољу кад сам ја спремио кућу и место за камиле?” Затим доведе човека у кућу и растоварише камиле. Дадоше им сламе и хране и донесоше њему и људима који беху с њим воде да оперу ноге. Затим му поставише да једе. Међутим, он рече: „Нећу јести док не кажем оно што имам да кажем.” Лаван му рече: „Кажи!” Тада рече: „Ја сам слуга Авраамов. Господ је веома благословио мога господара, те је постао моћан. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слуга и слушкиња, камила и магараца. Саара, жена мога господара, родила му је сина у старости и он му је предао све што има. Потом је мене заклео мој господар рекавши: ‘Немој да узмеш за жену моме сину неку од кћери хананских, међу којима живим. Него иди у кућу оца мога и у моју родбину да доведеш жену сину моме.’ На то сам рекао своме господару: ‘Можда жена неће хтети да пође са мном?’ Тада ми је он рекао: ‘Господ, пред којим сам ишао, послаће анђела свога с тобом, твој пут ће успети и довешћеш жену сину моме из родбине моје и из куће оца мога. Бићеш разрешен заклетве ако одеш у родбину моју и ако те одбију. Тада си разрешен своје заклетве.’ Кад сам данас дошао на студенац, рекао сам: ‘Господе, Боже господара мога Авраама! Ако ћеш учинити успешним пут који сам започео. Ево, ја стојим крај студенца. Девојка која дође да захвати воде и ја јој кажем да ми да да се напијем из њеног крчага, па она одговори: Пиј ти, и камилама ћу твојим налити, та нека буде жена коју је Господ наменио сину господара мога.’ Још док сам то у себи говорио – гле, дође Ревека с крчагом на рамену и сиђе да захвати воде. Ја јој рекох: ‘Дај ми да се напијем.’ Она брзо спусти крчаг и рече: ‘Пиј ти, а напојићу и твоје камиле.’ Тако сам ја пио, а она је напојила и моје камиле. Тада сам је запитао: ‘Чија си ћерка?’, она је одговорила: ‘Ја сам ћерка Ватуилова, сина Нахоровог, којег му роди Мелха.’ Тада јој ставих алке у носнице и наруквице на руке. Затим се поклоних и помолих Господу и благослових Господа, Бога господара мога, који ме је правим путем водио да узмем за његовог сина кћер брата мога господара. Сада, ако хоћете да покажете љубав и верност моме господару, кажите ми. Ако нећете, реците ми да пођем десно или лево.” Тада Лаван и Ватуило одговорише: „Од Господа ово долази. Ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ево, Ревека је пред тобом. Узми је и иди. Нека буде жена сину твога господара, као што је Господ казао.” Чим чу слуга Авраамов њихове речи, поклони се Господу до земље. Затим слуга извади сребрне и златне украсе и хаљине и даде их Ревеки. Такође, даде и њеном брату и њеној мајци богате дарове. Потом су јели и пили он и људи који беху с њим и тако проведоше ноћ. Кад су ујутру устали, он рече: „Пустите ме да се вратим своме господару.” Тада њени брат и мајка рекоше: „Нека остане девојка с нама још неко време, десетак дана, па онда пођи.” Он им рече: „Немојте ме задржавати кад је Господ мој пут учинио успешним. Пустите ме да се вратим своме господару.” Тада му рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она каже.” Позваше Ревеку и упиташе: „Хоћеш ли поћи с овим човеком?” Она одговори: „Хоћу.” Тада испратише Ревеку, сестру своју, и дадиљу њену са слугом Авраамовим и његовим људима. Затим благословише Ревеку, рекавши јој: „Сестро наша, буди над безбројним хиљадама и нека твоје потомство наследи врата твојих непријатеља!” Тада се подиже Ревека са својим девојкама, поседаше на камиле и пођоше с човеком. Тако слуга узе Ревеку и оде. Исак се враћаше од извора Живота и Свевидећег, јер је живео у пределу Негева. Предвече изађе Исак у поље да се прошета. Подиже очи и погледа камиле како долазе. И Ревека, кад подиже очи, угледа Исака и сјаха с камиле. Затим упита слугу: „Ко је онај човек што нам пољем иде у сусрет?” Слуга јој одговори: „То је мој господар.” Тада она узе вео и покри се. Потом исприча слуга Исаку све шта је урадио. Тада је Исак уведе у шатор Сааре, мајке своје, и узе Ревеку и поста му жена. Исак је заволе и утеши се за мајком својом.