Саара поживе сто двадесет седам година. Саара умре у Киријат Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. Авраам дође да ожали Саару и оплаче. Затим Авраам уста од своје покојнице и рече синовима Хетовим: „Странац сам и дошљак код вас, али дајте ми гроб међу вама да могу да сахраним своју покојницу.” Синови Хетови одговорише Аврааму говорећи: „Господине, саслушај нас! Ти си великаш Божји међу нама. Сахрани своју покојницу у најбољи наш гроб. Нико ти од нас неће ускратити гроб свој да не сахраниш покојницу своју.” Тада Авраам устаде и поклони се народу те земље, синовима Хетовим. Рече им: „Ако хоћете да донесем своју покојницу и сахраним, саслушајте ме и препоручите ме Ефрону, сину Сарову. Нека ми да пећину у Макпели, која је на крају његовог имања. За новац нека ми да, онолико колико вреди, да имам гробницу међу вама.”
Ефрон је седео међу синовима Хетовим, па одговори Ефрон Хетејин Аврааму пред синовима Хетовим, који слушаху, и пред свима који су улазили на градска врата говорећи: „Не, мој господине, саслушај ме. Дајем ти поље, а пећину на њему поклањам. То ти поклањам пред очима свога народа. Сахрани своју покојницу.” Тада се Авраам поклони народу те земље. Затим рече Ефрону да чује народ земље оне: „Молим те, саслушај ме. Даћу ти новац за поље, узми од мене, па ћу онде сахранити своју покојницу.” Ефрон одговори Аврааму говорећи: „Господине, саслушај ме. Земљиште вреди четири стотине сикала сребра. Шта је то за тебе и мене? Само ти сахрани своју покојницу.” Авраам саслуша Ефрона, измери Авраам Ефрону сребра колико је рекао и пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра по трговачкој вредности.
Тако Ефроново поље у Макпели, наспрам Мамрије, поље, пећина и сва дрвета на пољу докле је међа посташе Авраамово власништво у присуству синова Хетових и свих који су били на вратима оног града. Затим Авраам сахрани своју жену Саару у пећину у пољу макпелском, наспрам Мамрије, а то је Хеврон, у земљи хананској. Тако су синови Хетови потврдили да поље и пећина за гробницу припадају Аврааму.