Постање 2:1-20

Тако се довршише небо и земља и сва војска њихова. Бог доврши до седмог дана своје дело које учини и почину у седми дан од свега дела свога које учини. Бог благослови седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свег дела свога које учини. То је постанак неба и земље, кад су стварани. Кад Господ Бог створи земљу и небо, не беше на земљи никаквог пољског растиња, нити је никло икакво пољско биље, јер Господ Бог још не пусти дажд на земљу, нити беше човека да обрађује земљу. Међутим, пара се подизала са земље и натапала сву земљу. Потом Господ Бог начини човека од праха земаљског, дуну му у нос дух животни и поста човек душа жива. И засади Господ Бог врт у Едену, на истоку, и у њега постави човека кога начини. Тада Господ Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла. Вода је истицала из Едена и натапала врт, а одатле се гранала у четири реке. Првој је име било Фисон и она тече свом земљом евилском, у којој има злата. Злато те земље је добро, а тамо има и бдела и оникса. Другој реци је име Геон и она тече кроз сву земљу Хус. Трећој реци је име Хидекел и тече источно од Асирије, а четврта је Еуфрат. Господ Бог узе човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да га чува. Тада Господ Бог заповеди човеку: „Једи слободно са сваког дрвета у врту. Међутим, с дрвета познања добра и зла нипошто не једи, јер у који дан с њега окусиш сигурно ћеш умрети!” Потом рече Господ Бог: „Није добро да човек буде сам; да му начиним помоћника сличног њему.” Јер, Господ Бог начини од земље све животиње пољске и све птице небеске и приведе их човеку да види како ће коју назвати, па како их човек назове, тако да им буде име. Тако човек надену име свој стоци, свим птицама небеским и свакој звери пољској. Међутим, човеку се не нађе помоћник сличан њему.