Постање 19:6-38

Лот стаде на улаз и затвори врата за собом. Рече им: „Браћо моја, немојте чинити зла. Ево, имам две ћерке, које још не познаше човека. Извешћу вам их, па чините с њима шта вам је воља. Само овим људима не чините ништа пошто су дошли под мој кров.” Тада они рекоше: „Склањај се!” Затим додадоше: „Овај је дошао као странац, а хоће да нам суди! Сад ћемо теби учинити горе него њима!” Затим притиснуше јако човека Лота и почеше да разваљују врата. Међутим, она два човека провукоше руке напоље, увукоше Лота у кућу к себи и затворише врата. Затим ударише слепилом људе пред вратима куће, младе и старе, тако да нису могли да нађу врата. Тада рекоше људи Лоту: „Кога још овде имаш? Зета, синове своје, кћери своје и све своје у граду изведи из града. Хоћемо да уништимо ово место. Вика против њих је велика пред Господом. Господ нас је послао да их затремо.” Тада Лот изађе и рече будућим зетовима који су хтели да узму његове ћерке: „Устајте и идите из овог места јер ће Господ уништити овај град!” Будућим зетовима се учинило да се он шали. Чим зора заруди, анђели навалише на Лота говорећи: „Устај, узми жену своју и две ћерке своје које су овде да не би страдао због греха овог града.” Он је оклевао. Тада га они узеше за руку и жену његову и две ћерке његове, јер се Господ смиловао на њега, па их изведоше и оставише изван града. Кад их изведоше, један рече: „Спасавај свој живот! Не осврћи се натраг и не застајкуј у долини! Бежи на оно брдо да не би страдао!” Лот им рече: „Немој, Господе! Ево, слуга твој је нашао милост у твојим очима. Твоје милосрђе је превелико кад си ми сачувао живот. Међутим, не могу стићи до брда а да ме несрећа не стигне и не погинем. Ено, онај град је близу, да бежим тамо? Град је тако мали. Да бежим тамо, град је мали, да живот спасем?” Он му рече: „Ево, послушаћу те и нећу разорити град о коме говориш. Брзо бежи онамо, јер не могу ништа чинити док не стигнеш тамо.” Зато се онај град прозва Сигор. Кад се сунце издигло, Лот уђе у Сигор. Тада Господ пусти с неба сумпорни огањ на Содом и Гомору. Уништи оне градове и сву ону долину, све становнике градске и биље земаљско. Међутим, жена Лотова се обазре уназад и претвори се у стуб соли. Сутрадан Авраам уста рано и отиде на место где је стајао пред Господом. Он управи поглед према Содому и Гомори и свој долини и виде како се диже дим над земљом као дим из пећи. Међутим, Бог се, док је затирао градове у равници, сетио Авраама и склонио Лота од пропасти из разорених градова, где је живео Лот. Потом Лот отиде из Сигора са своје две ћерке у брда, јер се бојао да остане у Сигору. Живео је са своје две ћерке у пећини. Тада старија рече млађој: „Отац нам је стар, а нема човека у земљи да нам дође, као што је обичај по свој земљи. Хајде да опијемо вином оца и легнемо с њим, па да сачувамо потомство оцу своме.” Те ноћи опију оца вином и старија оде и леже са оцем својим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. Сутрадан старија рече млађој: „Ето, синоћ сам лежала са оцем својим. Хајде да га опијемо вечерас, па иди лези с њим да му сачувамо потомство.” То вече опију оца вином, па млађа оде и леже с њим, а он није ни знао ни кад је легла ни кад је устала. Тако обе ћерке Лотове затруднеше са оцем. Старија роди сина и надену му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца. И млађа роди сина и надену му име Вен Амије. Он је праотац данашњих Амонаца.