Излазак 9:12-35

Међутим, Господ отврдну срце фараоново и не послуша их, као што је Господ и рекао Мојсију. Потом рече Господ Мојсију: „Устани рано, изађи пред фараона и реци му да овако говори Господ, Бог јеврејски: ‘Пусти народ мој да ми служи. Иначе, овог пута пустићу све невоље на срце твоје, на слуге твоје и народ твој, да увидиш да нико није као ја на целој земљи. Да сам руку своју спустио и ударио тебе и народ твој помором, нестало би те са земље. Међутим, поштедео сам те да се на теби покаже сила моја и да се објави име моје по свој земљи. Ти се још увек уздижеш над народом мојим и нећеш да га пустиш! Ево, сутра у ово доба пустићу град тако велики каквог није било у Египту од када је постао па до сада. Зато пошаљи да склоне стоку твоју и све што је напољу јер ће пасти град на људе и на стоку у пољу. Све што се не склони у куће изгинуће.’” Оне фараонове слуге које су се побојале речи Господње утераше људе своје и стоку унутра. Они који нису марили за реч Господњу оставише напољу и своје људе и стоку. Тада рече Господ Мојсију: „Пружи руку своју према небу и нека падне град по свој земљи египатској, на људе, животиње и на све биље у земљи египатској.” Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пусти громове и град тако да варнице врцаху по земљи. Тако Господ удари градом земљу египатску. Падао је град и муње су се мешале с градом каквог није било у свој земљи египатској откако је људи у њој. Град поби по свој земљи египатској све што је било напољу, од људи до животиња, уништи све биље по пољима и дрвета пољска поломи. Само у гесемском крају, где су живели синови Израиљеви, не беше града. Тада посла фараон и дозва Мојсија и Арона, па им рече: „Овог пута сам погрешио. Господ је праведан, а ја и мој народ смо криви. Помолите се Господу да престану громови и град, а ја ћу вас пустити, тако да нећете дуго остати.” Мојсије му одговори: „Кад изађем из града, дићи ћу руке ка Господу, па ће громови престати, а ни града неће више бити, тако да спознаш да је земља Господња. Међутим, знам ја да се ни ти ни слуге твоје још не бојите Господа Бога.” Тако пропадоше лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио. Пшеница и раж нису страдали јер су озима жита. Мојсије отиде од фараона, изађе из града, рашири руке своје ка Господу и престадоше громови и град, а ни киша више није падала на земљу. Међутим, кад фараон виде да су престали киша, град и громови, стаде опет грешити и отврдну срце и њему и слугама његовим. Отврдну срце фараону и не пусти синове Израиљеве, баш као што је и рекао Господ преко Мојсија.