Излазак 33:1-14

Потом рече Господ Мојсију: „Идите одавде ти и народ који си извео из земље египатске у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову говорећи: ‘Даћу је вашим потомцима.’ Послаћу пред тобом анђела и истераћу Хананце, Амореје, Хетеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје. Иди у земљу у којој теку млеко и мед. Ја нећу ићи с тобом јер је народ тврдоврат. Кад бих сишао само на трен међу вас, сатро бих вас на путу.” Народ, чувши ову лошу вест, растужи се и нико не стави накит свој на себе, јер је Господ рекао Мојсију да каже синовима Израиљевим: „Ви сте народ тврдоврат. Доћи ћу одмах усред тебе и истребићу те. Сада скини накит свој са себе и знаћу шта ћу да чиним с тобом.” Синови Израиљеви поскидаше са себе накит код горе Хорив. Потом Мојсије узе шатор и разапе га изван логора, удаљен од логора, и назва га шатор састанка. Ко год би хтео да се обрати Господу, долазио је к шатору састанка изван логора. Кад год би Мојсије ишао у шатор, сав народ је устајао и свако је стајао код улаза у свој шатор и гледао Мојсија док улази у шатор. Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб од облака би се спустио и остајао на улазу у шатор док је Господ говорио с Мојсијем. Гледајући како стуб од облака стоји на улазу у шатор, сав народ је устајао и свако се клањао на улазу свога шатора. Тако је Господ говорио с Мојсијем лицем у лице, као што човек говори с пријатељем својим. Потом се Мојсије враћао у логор, али његов млади момак Исус, син Навинов, није излазио из шатора. Затим рече Мојсије Господу: „Види, Ти си ми рекао: ‘Води тај народ’, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си: ‘Знам те по имену и нашао си милост преда мном.’ Зато, ако сам нашао милост пред Тобом, поклони ми своје путеве да разумем и добијем Твоју благонаклоност и погледај ове људе као свој народ.” Он рече: „Ја ћу лично поћи с тобом и ја ћу те одморити.”