Излазак 16:4-36

Тада Господ рече Мојсију: „Ево, учинићу да вам роси с неба хлеб. Народ нека излази и скупља сваки дан колико му треба. Тако ћу их искушати да видим да ли ће се држати мога закона или неће. Шестог дана, кад припреме шта су накупили, биће двоструко онолико колико су скупљали сваког дана.” Онда Мојсије и Арон рекоше синовима Израиљевим: „Вечерас ћете познати да вас је Господ извео из земље египатске. Ујутру ћете видети славу Господњу јер вас је чуо Господ како на њега гунђате. Шта смо ми да гунђате на нас?” Потом рече Мојсије: „Вечерас ће вам дати Господ меса да једете, а ујутру хлеба да се наједете, јер је чуо Господ ваше гунђање на њега. Шта смо ми? Ви не гунђате на нас него на Господа.” Тада рече Мојсије Арону: „Кажи свему збору синова Израиљевих: ‘Приступите пред Господа јер је чуо гунђање ваше.’” Док је Арон говорио свему збору синова Израиљевих, они се окренуше према пустињи и, гле, у облаку се појави слава Господња. Тада Господ рече Мојсију говорећи: „Чуо сам гунђање синова Израиљевих. Кажи им и реци: ‘Вечерас ћете јести меса, а ујутру ћете се наситити хлеба. Тада ћете схватити да сам ја Господ, Бог ваш.’” Увече долетеше препелице и прекрише логор, а ујутру паде роса око логора. Кад се подиже роса, гле, по пустињи је лежало нешто као слана. Кад то видеше синови Израиљеви, питаху се међу собом: „Шта је ово?” Нису знали шта је то. Тада им Мојсије рече: „То је хлеб који вам Господ даде да једете. То је оно за шта је Господ заповедио: ‘Скупљајте колико коме треба за јело, по особи, свако према броју душа које су му у шатору.’” Синови Израиљеви урадише тако. Неки накупише више, неки мање. Кад су измерили на гомор, показа се да ништа није претекло ономе ко накупи више, нити је недостало ономе ко накупи мање, него је свакоме било колико му је требало да једе. Тада им рече Мојсије: „Нека нико не оставља од тога за ујутру!” Међутим, они не послушаше Мојсија, већ неки оставише од тога за сутра, али им се уцрвља и усмрде. Мојсије се наљути на њих. Тако су скупљали свако јутро колико је коме требало за јело, а кад би сунце огрејало, то се топило. Шестога дана накупише хране двоструко, по два гомора на свакога. Тада дођоше старешине збора и известише Мојсија. Он им рече: „Господ је ово заповедио: ‘Сутра је дан одмора, субота света Господу. Испеците шта желите да печете и скувајте шта хоћете да кувате. Све што вам претекне оставите за сутра.’” Они оставише то за сутра, како им заповеди Мојсије, и не усмрде се, нити се појавише црви. Тада рече Мојсије: „Једите то данас јер је данас субота Господња. Данас нећете ништа наћи у пољу. Шест дана скупљајте, а седми дан је субота. Ничега неће бити.” Седмог дана изађоше неки да купе, али ништа не нађоше. Тада рече Господ Мојсију: „Докле ћете одбијати да држите заповести моје и законе моје? Погледајте! Зато што вам је Господ дао суботу, даје вам шестога дана хране за два дана. Нека свако стоји где јесте, нека нико не излази седмог дана из свог стана.” Тако се седмог дана народ одмарао. Ту храну је дом Израиљев прозвао мана. Била је као бело коријандерово зрно, а имала је укус меденог колача. Тада рече Мојсије: „Овако је Господ заповедио: ‘Напуните један гомор тога и чувајте за своје потомке да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из земље египатске.’” Потом рече Мојсије Арону: „Узми једну посуду и наспи у њу цео гомор мане и стави је пред Господа да се чува за ваше потомке.” Арон је стави пред ковчег сведочанства да се чува, као што Господ заповеди Мојсију. Тако синови Израиљеви једоше ману четрдесет година, све док не дођоше у насељену земљу. Јели су ману док не дођоше на границу земље хананске. Гомор је десетина ефе.