Излазак 14:1-12

Тада се обрати Господ Мојсију говорећи: „Кажи синовима Израиљевим да заокрену и да стане збор пред Пи-Аиротом између Мигдола и мора, према Вел-Сефону. Нека збор стане према њему, покрај мора. Фараон ће рећи за синове Израиљеве: ‘Залутали су у земљи, пустиња их је затворила.’ Учинићу да отврдне срце фараону, па ће поћи у потеру за њима, а ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој. Тако ће Египћани схватити да сам ја Господ.” Они учинише тако. Кад су јавили цару египатском да је побегао народ, фараон се предомисли, а и његови дворани у погледу народа и рекоше: „Шта учинисмо? Пустисмо синове Израиљеве да нам не служе!” Он упреже своја кола и поведе свој народ. Узе шест стотина пробраних кола и остала кола по Египту с посадама. Господ учини да отврдне срце фараону, цару египатском, и он пође у потеру за синовима Израиљевим, који су излазили под руком моћном. Египћани пођоше у потеру с колима фараоновим, коњаницима његовим и војском његовом и стигоше их кад су се улогорили крај мора код Пи-Аирота, према Вел-Сефону. Кад се фараон приближи, подигоше очи синови Израиљеви, видеше да су Египћани за њима, уплашише се веома и завапише синови Израиљеви ка Господу. Они рекоше Мојсију: „Зар није било гробова у Египту, него нас доведе да помремо у пустињи? Шта си нам учинио тиме што си нас извео из Египта? Зар ти нисмо говорили у Египту да нас пустиш да служимо Египћанима? Боље нам је било да служимо Египћане него да помремо у пустињи!”