Излазак 12:14-51

Тај дан ће вам бити за сећање и празноваћете га Господу. Празнујте га законом вечним од колена до колена. Седам дана једите бесквасан хлеб и првога дана уклоните квасац из кућа својих. Ако би ко јео квасан хлеб од првога до седмога дана, нека се та душа истреби из Израиља. Првог дана одржите свети сабор, а и седмога дана одржите свети сабор. Немојте да радите тих дана никакав посао, сем да свакој души припремите храну. Држите празник бесквасних хлебова јер сам у те дане извео ваше чете из земље египатске. Држите тај дан законом вечним од колена до колена. Од вечери четрнаестог дана првога месеца па до вечери двадесет првог дана истог месеца једите бесквасан хлеб. У тих седам дана нека се не нађе квасац у вашим кућама. Ко год би јео нешто с квасцем, нека се та душа истреби из збора Израиљевог, био он странац или домаћи. Ништа с квасцем не смете јести, већ једите бесквасан хлеб у свим обитавалиштима својим.’” Потом Мојсије сазва све старешине израиљске и рече им: „Идите и изаберите животиње из стада по породицама својим и закољите пасхално јагње. Затим узмите стручак исопа, замочите га у крв која је у чинији и покропите надвратник крвљу из чиније и оба довратка. Нека нико не излази на кућна врата до јутра. Кад Господ буде пролазио да удари Египат, видеће крв на надвратнику и на оба довратка, па ће мимоићи та врата истребљивач и неће ући у куће ваше да убија. Овај закон држите заувек ти и синови твоји. Кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је обећао, држите овај обред. Кад вас ваша деца запитају шта значи овај обред, ви им одговорите ово је Пасха Господња, кад је Он мимоишао куће Израиљаца у Египту, убијао Египћане, а наше куће сачувао.” Тада се народ сагну и поклони. Потом отидоше синови Израиљеви и учинише како им је Господ преко Мојсија и Арона заповедио, тако учинише. Око поноћи поби Господ све првенце у замљи египатској, од првенца фараоновог, који је требало да седи на његовом престолу, до првенца сужња у тамници и сву првину од стоке. Те ноћи устаде фараон, све слуге његове и сви Египћани и разлеже се страшан јаук у Египту јер не беше куће у којој није био мртвац. Фараон позва Мојсија и Арона по ноћи и рече им: „Устајте и идите од народа мога и ви и синови Израиљеви! Идите и служите Господу као што сте говорили! Узмите и ситну и крупну стоку као што сте тражили! Идите, па и мене благословите!” И Египћани наваљиваху да народ иде што брже из земље јер говораху: „Изгибосмо сви!” Тада народ узе тесто своје бесквасно, наћве уви у огртаче и понесе на раменима. Синови Израиљеви учинише онако како им је Мојсије рекао и затражише од Египћана сребрне и златне украсе и одећу. Господ учини да народ нађе милост у Египћана, те им дадоше то што су тражили. Тако опленише Египат. Синови Израиљеви пођоше из Рамсеса у Сохот. Било их је око шест стотина хиљада пешака, мушкараца, не рачунајући децу. Пође с њима и много другог света и много стоке, ситне и крупне. Испекоше бесквасне погаче од теста које није ускисло, које понеше. Кад су их потерали Египћани, нису могли оклевати да спремају храну. Четири стотине тридесет година боравили су синови Израиљеви у Египту. Кад прође четири стотине тридесет година, тога дана изиђоше све војске Господње из земље египатске. Та ноћ, у којој их Он изведе из Египта, празнује се Господу. Ту ноћ треба да празнују синови Израиљеви од колена до колена. Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Ово нека буде закон за Пасху: Ниједан странац да је не једе. Сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, може да је једе. Странац или најамник нека је не једе. У кући нека се једе, немојте износити меса из куће и не ломите кости. Сав збор Израиљев нека чини тако. Ако би код тебе седео странац и хтео да празнује Пасху Господњу, сви његови мушкарци морају да се обрежу, па онда нека приступи и нека је празнује. Тада ће бити као домаћи у земљи, а нико необрезан нека је не једе. Нека исто правило важи и за домаћег и за дошљака који седи међу вама.” Сви синови Израиљеви учинише како Господ заповеди Мојсију и Арону, тако све извршише. Тог дана изведе Господ синове Израиљеве из земље египатске по четама њиховим.