Јестира 3:5-11

Кад Аман виде да се Мардохеј пред њим не клања нити пада ничице, јако се разгневи. Кад он дознаде ком народу овај припада, помисли да није довољно да дигне руку само на Мардохеја већ је наумио да истреби све Јудејце, народ Мардохејев, по целом Асвировом царству. Првог месеца, а то је месец нисан, дванаесте године владавине Асвирове бацише пур, а то је жреб, пред Аманом сваког дана и сваког месеца до дванаестог месеца, а то је месец адар. Тада рече Аман цару Асвиру: „Постоји један народ који је расејан по свим областима твога царства међу народима чији су закони друкчији од закона свих осталих народа. Он не поштује законе цареве, па није добро да то тако остане. Ако је цару по вољи, нека се распише да се он истреби. Ја ћу предати десет хиљада таланата сребра у руке повереника да унесу у цареву ризницу.” Тада цар скиде прстен печатни с руке своје и даде га Аману, сину Амедатиновом, Агагејцу, непријатељу јудејском. Цар рече Аману: „Сребро нека буде твоје, а с народом чини шта ти је воља.”