Проповедник 9:1-5

Све то сложих у срце своје да бих разјаснио како су и праведни и грешни с делима својим у Божјој руци. Човек не разуме ни љубав ни мржњу које су пред њим. Све бива свима једнако: праведнику као и зликовцу, добром и чистом као и нечистом, оном што жртвује као и оном који не жртвује, добром као и грешнику, оном који се заклиње и оном који се боји заклетве. Најгоре од свега што се под сунцем збива јесте то што све погађа иста судбина. Зато је срце синова људских пуно зла. Лудост је у срцима њиховим док живе, а после умиру. Ко је међу живима, има наде. И живом псу је боље него мртвом лаву. Живи бар знају да ће умрети, а мртви не знају ништа. Они немају више ни плату јер им се и спомен заборавио.