Проповедник 5:1-13

Не пренагљуј устима својим. Срце твоје нека не говори пребрзо пред Богом, јер Бог је на небу, а ти си на земљи. Зато нека твојих речи буде мало. Од великог рада долази сан и од мноштва речи луд говор. Кад учиниш завет Богу, не оклевај да га испуниш јер он не воли безумнике. Шта си се заветовао, испуни! Боље је да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. Не дај да уста твоја наводе на грех тело твоје и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто да се Бог љути на реч твоју и уништи дело руку твојих? Много снова – много ништавила, као и у многим речима. Зато се бој Бога. Ако се сиромах тлачи и видиш да се газе суд и правда, не чуди се томе, јер виши пази на високог и још виши над обојицом. Добро земље је изнад свега, и цар зависи од поља. Ко воли новац, никад није сит новца, и ко воли богатство, никад му доста добитка. И то је ништавило. Где је много добра, много је и оних који га једу. Каква је корист господару сем да гледа очима својим. Јео мало или много, вредном је сан сладак, а због ситости богаташ не може да спава. Видех велико зло под сунцем: скупљено благо на пропаст власнику. Такво богатство пропадне злом незгодом и рођеном сину не остане ништа у руци.