„Левитски свештеници и све племе Левијево нека немају удео ни наследство са Израиљем. Нека живе од жртава паљеница Господу и од онога што му припада. Нека немају наследство међу браћом својом. Господ је наследство њихово, као што им је и рекао. Ово нека припадне свештеницима од народа, од оних који приносе жртве, од крупне или ситне стоке: нека се дају свештенику плећка, обе вилице и желудац. Подај му и првине од жита свога, од вина свога, од уља свога и првину вуне од оваца својих. Њега је одабрао Господ, Бог твој, између свих племена твојих. Он и синови његови треба заувек да стоје и да служе у име Господње.
Ако неки левит из неког места у Израиљу пожели да дође у место које одабере Господ, нека служи у име Господа, Бога свога, као и друга браћа његова, левити, који стоје онде пред Господом. Нека једе једнак део као и други, осим онога што добије од продаје своје очевине.
Кад уђеш у земљу коју ти даје Господ, Бог твој, немој се учити да чиниш гадости оних народа. Нека се не нађе код тебе нико ко би пустио кроз огањ сина свога или ћерку своју. Ни врачар, ни гатар, ни који чара, ни чаробњак. Ни бајач, ни који призива духове, ни који пита мртве. Ко год тако чини, гад је пред Господом. Због таквих гадости их тера Господ, Бог твој, пред тобом. Ти буди предан Господу, Богу своме. Ти народи које наслеђујеш слушају гатаре и врачаре. Теби то не допушта Господ, Бог твој.
Подигнуће ти Господ, Бог твој, пророка из твоје средине, између браће твоје, као што сам ја. Њега слушајте. То је оно што си молио на Хориву, на дан сабора када си рекао: ‘Не могу више да слушам глас Господа, Бога свога, ни да гледам тај силни огањ, иначе ћу умрети!’ На то ми рече Господ: ‘Право су казали. Подигнућу им пророка, као што си ти, између браће њихове. Ставићу речи своје у уста његова и говориће им све што му заповедим. Ако неко не послуша речи моје које ће он говорити у моје име, одговараће преда мном.