У мени, Данилу, уздрхта дух мој. Узнемирише ме виђења главе моје. Приступих једном од оних који стајаху онде и замолих га да ми открије истину о свему томе. Он ми одговори и каза ми значење: ‘Оне четири велике немани представљају четири цара који ће се јавити на земљи. Међутим, свеци Вишњег преузеће од њих царство и држаће га стално и довека.’ Тада сам пожелео да сазнам истину и о четвртој немани, која се разликовала од других, била врло страшна, која је имала гвоздене зубе и бронзане нокте и која је ждерала и ногама мрвила оно што преостане, и о десет рогова на њеној глави, и о другом рогу који је израстао, док прва три отпадоше, о оном рогу који је имао очи и уста која су охоло говорила, и који је био већи од осталих рогова. Видео сам како овај рог ратује против светаца и како их надвладава, док није дошао Прадавни и дао правду свецима Вишњега и док није дошло време да свеци преузму царство. Он још рече:
‘Четврта неман биће
четврто царство на земљи,
друкчије од свих царстава.
Прогутаће сву земљу,
згазиће је и смрвиће.
Десет рогова означавају
десет царева који ће настати
у царству том.
После ће њих да се подигне
један други, различит од претходних,
који ће та три цара срушити.
Он ће хулити на Вишњега,
прогониће свеце Вишњега
и помишљаће да промени
празнике и закон.
Они ће бити његовој власти предани
један период, два периода и пола периода.
Потом ће суд заседати,
власт ће му се узети,
истребиће га и сасвим уништити.
Царство, власт и величанство царско
даће се народу светаца Вишњега.
Царство његово је царство вечно,
све ће му се власти покоравати
и служиће њему.’
Овде се говор завршава. Мени, Данилу, мисли су се веома узбуркале. Лице ми пребледе, али речи сачувах у срцу свом.”