Затим отидоше пред цара и позваше се на царску забрану: „Зар ниси ти потписао забрану да ко год се моли неком богу или човеку, осим теби, царе, у року од тридесет дана буде бачен у лављу пећину?” Тада цар одговори и рече: „Тако је према непроменљивом мидском и персијском закону.” На то они рекоше цару: „Данило, један од робља јудејског, не мари за тебе, царе, ни за твоју забрану коју си потписао, него три пута на дан обавља молитву своју.” Кад је цар то чуо, ожалости се веома и науми да спасе Данила. Све до сунчевог заласка настојао је да га спасе. Међутим, они људи навалише на цара, па му рекоше: „Ти знаш, царе, да се по закону мидском и персијском не мења никаква наредба и забрана коју цар потпише.”
Тада цар нареди да доведу Данила и да га баце у лављу пећину. Цар рече Данилу: „Бог твој, којем тако усрдно служиш, нека те избави!” Потом донесоше камен и навалише га на отвор јаме. Цар га запечати прстеном својим и прстеновима великаша својих да се ништа за Данила не би променило.
Затим се цар повуче у свој двор и проведе ноћ не једући ништа. Забранио је разоноду и није могао да спава. Ујутро рано, чим се разданило, отиде брзо до лавље пећине. Кад дође до јаме, викну Данила жалосним гласом. Цар рече Данилу: „Данило, слуго Бога живога, да ли те Бог твој, којем стално служиш, избави од лавова?” Тада Данило рече цару: „Царе, нека си ти жив довека! Бог мој посла анђела свога који затвори уста лавовима, па ми не наудише. Пред њим сам недужан, а ни теби, царе, зло не учиних!”
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
