Цар Валтасар приреди велику гозбу за хиљаду својих великаша и с њима је пио вино. Опијен вином, Валтасар нареди да се донесе златно и сребрно посуђе које је његов отац Навуходоносор однео из храма у Јерусалиму да из њих пију цар, великаши његови, жене његове и наложнице његове. Тада донесоше посуде које су отете из светилишта храма у Јерусалиму и почеше пити из њих цар, великаши његови, жене његове и наложнице његове. Пили су вино и славили су своје богове од злата, сребра, бронзе, гвожђа, дрвета и камена.
Одједном се појавише прсти руке људске, који почеше да пишу наспрам свећњака по окреченом зиду царског двора, и цар виде руку која је писала. Цар пребледе у лицу и узбуркаше му се мисли. Појас му попусти, а колена удараху једно о друго. Тада цар гласно повика да се доведу врачари, Халдејци и гатари. Цар рече мудрацима вавилонским: „Ко прочита ове речи и протумачи ми њихов смисао, биће одевен у скерлет, носиће око врата златан ланац и биће трећи владар у царству.” Тада приступише сви мудраци цареви, али нису могли да прочитају написано, ни да му то протумаче. Цар Валтасар се јако узнемири, лице му се изобличи, а великаши се његови препадоше.
Кад чу царица речи цара и великаша, уђе у дворану и рече: „Царе, нека си жив довека! Нека се не узнемирују мисли твоје и лице нека ти не бледи! Постоји човек у твом царству у којем пребива дух светих богова. У време оца твога нађе се у њему светло, разум и мудрост божанска. Цар Навуходоносор, отац твој, поставио га је за старешину врачарима, гатарима, Халдејцима и мудрацима. Пошто се у том Данилу, којег је цар назвао Валтасар, нађоше узвишен дух, знање и способност за тумачење снова, решавање загонетки и уклањање тешкоћа, нека позову Данила. Он ће казати значење.”