Тада се цар Навуходоносор тако разбесне на Седраха, Мисаха и Авденага да му се лице искриви. Он заповеди да се пећ ужари седам пута јаче него иначе. Потом нареди најјачим људима из своје војске да свежу Седраха, Мисаха и Авденага и да их баце у огњену пећ ужарену. Тада их свезаше у огртачима њиховим, обући, капама и у свој одећи њиховој и бацише их у огњену пећ ужарену. Пошто је царева заповест била строга, а пећ врло зажарена, пламен огњени спали оне људе који су бацили Седраха, Мисаха и Авденага. Она три човека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше свезани у огњену пећ ужарену. Тада се запрепасти цар Навуходоносор, устаде брзо и упита своје саветнике говорећи: „Зар нисмо бацили три човека свезана у огањ?” Они одговорише и рекоше цару: „Јесмо, царе.” Он одговори и рече: „Ја видим четири човека одвезана како иду посред огња и није им ништа! Четврти изгледа као да је син богова!”
Тада приђе Навуходоносор вратима огњене пећи ужарене и повика говорећи: „Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога вашега! Изађите и дођите!” Онда Седрах, Мисах и Авденаго изађоше из огња.
Тада дођоше сатрапи, намесници, управитељи и саветници да виде те људе, којима огањ није ништа наудио: нити им се коса на глави опалила, нити им одећа изгорела, нити се осећао задах огња на њима. Навуходоносор тада проговори и рече: „Нека је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који је послао свога анђела и избавио слуге своје! Они су се у њега уздали, нису слушали заповести цареве, већ су дали тела своја да не би служили и клањали се другом богу, осим своме Богу!