Тада ми рече: „Не бој се, Данило! Већ првог дана кад си усмерио срце своје разумевању и кад си се понизио пред Богом својим, услишене су речи твоје, и ја дођох због речи твојих. Поглавар царства персијског противио ми се двадесет један дан, али, гле, Михаило, један од првих поглавара, дође ми у помоћ. Ја га оставих тамо, насупрот царева персијских. Дођох да ти кажем шта чека народ твој касније. Још ће виђења бити у то време.”
Док ми је то говорио, ја сам оборио ка земљи очи своје, ћутећи. И, гле, онај сличан сину човечјем дотаче се усана мојих. Тада проговорих ономе који је испред мене стајао: „Господару мој, од ових сам виђења ослабио и нема снаге у мени. Како ће слуга господара мога говорити с господарем мојим? Снага ме издаје, а душа напушта.” Тада ме онај који беше као човек дотаче, па ме охрабри. Он рече: „Не бој се, драги човече! Мир нека је с тобом! Охрабри се, охрабри се!” Док ми је то говорио, ја се охрабрих и рекох: „Говори, господару мој, јер се охрабрих!” Тада он рече: „Знаш ли зашто сам теби дошао? Сад ћу да се вратим да се борим против кнеза персијског. Потом ћу отићи и, гле, доћи ће кнез грчки. Међутим, казаћу ти шта је написано у књизи истинитој. Нико није са мном осим Михаила, кнеза вашег.”
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
